„У БРЗОМ СВЕТУ ВАЖНО ЈЕ ДА ЗНАШ ДА УСПОРИШ“

Интервју профил Игора Ракића, оснивача Школе интелектуалних вештина и интелектуалног тржишта у Србији.

Игор Ракић , Робин Худ у борби против класичног образованог система и оснивач Школе интелектуалних вештина oткривши методологију Ефикасног учења схватио је да она може помоћи човеку 21. века да уместо да гледа како се свет развија, развијајући своје могућности, учествује у њему, решио је да своје знање подели са другима.

Испод велике беле виле у којој се налазе просторије Школе интелектуалних вештина, у улици Кисела вода 20, секу се неке тобоже магичне подземне воде које сваке године помажу и по неколико хиљада људи да “уче брзином мисли”. Баш ове речи чине слоган на великом плакату у учионици на коме се налази лого Школе, која своје полазнике учи техникама учења И у којој ме је срдачно примио њен власник Игор Ракић.

pePk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTXpnN01EQV8vNDU0MzJhNWU5ZTc1ZTkwNTQwOWVmNTllZTgyMGQ4OWIuanBlZ5GTAs0CngCBoTAB.jpg

Правник по професији знао је да не жели да се бави правом већ на факултету, али је притисак родитеља победио. Потреба да буде најбољи терала га је да учи напамет чланове закона и књиге од по више хиљада страна. Решење је пронашао у техникама Брзог читања, Менталних мапа и Техника памћења. „Када сам видео да то функционише, да могу да прочитам много књига, да је довољно да се учи три уместо десет сати пожелео сам да то покажем свима. Иначе, не волим ствари које не функционушу, а право у Србији апсолутно не функционише те сам одлучио да се опробам у нечему што практично не постоји и да оснујем интелектуално тржисте у Србији.“

Након што је постао најмлађи и једини студент предавач интелектуалних вештина у свету уследила су неопходна усавршавања из психологије на специјалистицким студијама на Универзитету Метрополитен у Лондону, неуролингвистичког програмирања, комуникационих вештина и многа друга. Све то текло је паралелно са студирањем на Правном факултету.

Неформалан став и сталожен глас, саговорника наводи да се осећа да је у сигурним рукама човека који познаје суштинске тајне света. „Све промене које треба да направимо потичу из неких виших логичких нивоа – на нивоу вредности, уверења, на нивоу виђења себе као одређеног бића на планети. Када промениш неко уверење мења се читав сет својих стратегија и понашања. Мени је било најтеже да променим уверење у које нисам могао да верујем. Када схватиш да је доношење одлука једна несвесна ствар у којој учествује десетине хиљада менталних филтера, која зависе од окружења у коме си одрастао, навика, дечије погрешне интерпретације родитељских „. добрих намера… Тада схватиш да си ти заиста одговоран за све и да нису криви мама и тата. Мада неки људи бирају да живе у мехуру.“

Потекао је из државоценричног културног обрасца у којем како каже „људи размишљају у оквирима“ – отац просветни инспектор, а мајка домаћица. Њима је било непојмљиво да са просеком 10.0 на Правном не жели да постане асистент и развија факултетску или адвокатску каријеру. „Временом су се навикли. Када сам пре Школе имао консултантску фирму и потписао уговор са Поршеом и зарадио први велики новац они су ме молили да га не трошим, да ако се обрукам могу да им вратим паре. Њима је било најважније то да их не обрукам. Мало им је лакнуло од кад је у Службеном гласнику изашла дефиниција неформалног образовања, значи не бави се нечим илегалним, имамо шта да кажемо бабама и текама “.

Његово здраво самопоуздање шири се просторијом у којој не представљају зидови остварење његових снова, већ свака особа која ван њих изађе, ослобођена предрасуда, ограничавајућих уверења које јој је наметнула средина или незнање.

Отац четворо деце, муж и власник Школе интелектуалних вештина налази времена да понекад одржи бесплатна мотивациона предавања која имају циљ да пруже људима бесплатно знање, јер оним класичним није задовољан. „ Не верујем у снагу дипломе, него у снагу знања и верујем да треба да се врати процес који је био за време Вука Караџића и Доситеја Обрадовића где су људи тражили по свету професоре који су имали неки занимљиви семинар који је трајао око пола године и тако скупљали знање које њима треба. Није им неко калупио знање. Зашто бих улазио у неки административни процес и плаћао знање које ми можда није потребно, а могу пет пута брже да учим сам оно што ме интресује?“.

download.jpg

Брзина читања од око 2000 речи у минути омогућила му је да прочита велики број књига. Шаљиво преврћући очима одаје тајну да је више од њега прочитала његова жена, за коју верује да је светски рекордер по броју прочитаних књига. Последња књига која га је истински дотакла је „Пијев живот“ и цитат: „Не можеш видети свет дивљине из кола на аутопуту!“ Јунак ове књиге доживљава потпуно успорење живота након што остаје заробљен на отвореном мору и тек тада је у могућности да правилно осмотри природу.

„Људи не знају да је у брзом свету важно да знаш да успориш, да од свих ствари које мореш да урадиш у једном дану одабереш двадест посто најважнијих и урадиш их споро. За неке ствари биће ти криво што их ниси урадио али на крају дана то ће бити правилна одлука. Четири ствари које морају бити задовољене у мом дану да бих био срећан – породица која је мени примарна, посао, пријатељи и лични развој.“