Студентски радови

Трговина женама у Србији

19. јануар 2016.
Љубомир Доронтић

Трговина људима је по мноштву израбљивачких циљева међународни, организовани, криминални феномен који има тешке последице по безбедност, благостање и људска права његових жртава. Трговина људима, нарочито у циљу сексуалне експлоатације, је „високо профитабилна-ниско ризична“ криминална активност, која уништава квалитет живота, а понекад и сам живот њених жртава. То је модерно ропство чије су жртве најчешће жене и девојке. У многим случајевима, ниво физичких и психичких повреда нанесених жртвама трговине људима је тако озбиљан и трајан, да не постоји могућност да се њихово физичко и ментално здравље медицински комплетно санира.

Милијарде долара стечене трговином људима служе да се даље финансира организовани криминал, тероризам, корупција, да се продужава људска патња и кршење основних људских права.

Осамдесетих година у региону, Србија је била превасходно земља одредишта за жене из источноевропских држава. Отварањем ратних жаришта и доласком страних војних трупа током распада СФРЈ, повећава се број жртава трговине људима у Србији. У том пероиду, преко њене територије се примарно врши транзит из Бугарске, Молдавије, Русије и Украјине на путу ка Босни (и даље ка Италији, Шпанији, Француској), Косову и Метохији и Македонији (ка Грчкој, земљама Арабијског полуострва) и према земљама централне и северне Европе. Релевантан фактор који доприноси постојању трговине женама је свакако и ескалација (или повећана регистрација) породичног насиља у нашој земљи. Понавља се искуство већине земаља у транзицији, која доводи до промена у традиционалним породичним односима – жена постаје главни хранилац породице, док се мушкарцима тиме одузима „главна“ улога, и управо у таквим породичним структурама се јавља више физичког насиља, насупрот ситуацији када породицу издржавају оба партнера. Резултати истраживања породичног насиља у Србији, које је спровело Виктимолошко друштво Србије, указују да је свака друга жена у Србији доживела психичко насиље у породици, свака трећа трпи физичко насиље, а свакој четвртој се прети насиљем. Деградирајуће друштвене и економске околности утицале су на феминизацију сиромаштва у нашој земљи, која постаје један од основних узрока миграције жена. Будући да су могућности за легалан одлазак из земље сужене, огласи којима се нуде послови бејби ситерке, конобарице, медицинске сестре или играчице примамљиви су великом броју жена, које на тај начин покушавају да оду у иностранство. Док су раније идентификоване жртве трговине људима биле углавном стране држављанке за које је Србија била земља транзиције или крајња дестинација, од 2003/2004. се суочавамо са проблемом интерне трговине људима. Тачније, у највећем броју случајева, жртве трговине су домаће држављанке / држављан. Тренутно у Србији постоје два склоништа намењена искључиво жртвама трговине људима: прво у оквиру НВО Саветовалиште против насиља у породици и друго под окриљем НВО Атина, са фокусом на реинтеграцији жртава трговине људима.

У мају 2001. године креирано је прво мулти-дисциплинарно тело за борбу против трговине људима на федералном нивоу – Југословенски тим за борбу против трговине људима, чији су чланови били представници државних институција, невладиних и међународних организација.

Једно од последњих истраживања показало је да 60% жртава су узраст од 16. до 24. година.

Наравно да не можемо очекивати моментални прекид трговине људима, али можемо подигнути свест, И законом, као И сазнањем број кривичних пријава, као И број жртава свести на могући минимум, који би довео до прекида ланца овог модерног робства.