Тренд антивакцера у Србији

Годинама уназад једна од бројних дилема са којима се сусрећу грађани Србије је неопходност вакцинисања деце. Стручна јавност сагласна је у оцени да је оно неопходно, али не слажу се сви родитељи са важношћу ММР вакцине.

Стиче се утисак да је глобални тренд невакцинисања деце захватио и Србију. Заједничко за остатком планете је и чињеница да велики број јавних личности подржава ову идеју. На нашим просторима као највећи промотер антивакцинисања су професорка на ФДУ Маја Волк и надрилекарка Слађана Велков. Против обе је подигнута кривична пријава од стране 270 родитеља из Ниша. Пријава је поднета и против педијатра из Зрењанина Мирка Грубића, организатора неколико антивакцинашких трибина. Оспоравао је значај вакцина и истицао како ниједно од његове деце није вакцинисано. Приликом истражног поступка утврђено је да Губић ни нема децу. Родитељи деце из Ниша су очигледно поборници вакцинисања, али да ли тако сви родитељи мисле? Шта је са остатком стручне јавности? Да ли је педијатар из Зрењанина само аномалија?

 

РАЗЛИЧИТИ СТАВ РОДИТЕЉА О ОВОЈ ТЕМИ

Иако стручњаци тврде да нема доказа о повезаности  ММР вакцине са појавом аутизма, многи родитељи се одлучују да ипак не вакцинишу своју децу. На све то, неке јавне личности подривају ситуацију тако што заступају негативне ставове о вакцинисању. Један од родитеља који није своју децу вакцинисао је Милош Петровић из Београда. „Отац сам два пунолетна детета од којих ниједно није вакцинисано, а која су здрава и немају никаква обољења. Ако су друга деца вакцинисана, она су заштићена. Чему онда страх од невакцинисане деце?“ Са друге стране, један од оних 94% који су вакцинисали своју децу је  Жарко Николић из Београда. „Пре него што ћу постати родитељ распитао сам се у здравственој установи о негативним последицама вакцина. Након консултација, увидео сам да не само да нису штетне већ су и неопходне. Родитељи невакцинисане деце често су у заблуди да невакцинисано дете не може да наштети ономе које је вакцинисано, а нису свесни принципа на којем функционишу вакцине. Да би оне функционисале неопходно је да се вакцинише велики део популације.“

 

ОСВРТ НА ВАКЦИНИСАЊЕ ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА

Колико је битно вакцинисање питали смо експерте. Његову важност прокоментарисала је епидемиолог, професор Медицинског факултета у Београду, др Дарија Кисић Тепавчевић. „Прошла је 221 година од проналаска прве вакцине. Од тада до данас спроведено је на хиљаде студија које су испитивале безбедност и ефективност вакцина тако да је данас стручна јавност сагласна када је у питању њихов значај. Ниједна превентивна мера, осим хигијенски исправне воде за пиће није дала толики значај имунизацији. Захваљујући њој ми данас немамо болести које су у прошлости односиле милионе жртава. На глобалном нивоу смо искоренили велике богиње и на добром смо путу да урадимо исто са дечјом парализом. Зато је прилично поражавајуће да у 21. веку неко подцењује значај имунизације. Конкретно када су у питању морбеле односно мале богиње битно је нагласити да то обољење испуњава све услове за елиминацију. Данас, не само да нисмо близу њеном искорењавању него долази и до њеног епидемијског јављања. Заблуда је да се ради о безазленом обољењу и да ће природна инфекција довести до јачег имунитета него вакцинација. Истраживања су показала да од укупног броја оболелих њих 90 процената нису вакцинисани, а свакога дана у свету умре 140 хиљада деце од малих богиња.“

Такво мишљење не јењава ни у стручној јавности изван Београда. У унутрашњости, конкретно у Шапцу инсистира се на значају ране вакцинације. У том граду последњих година забележен је пораст у проценту вакцинисане деце. Медицинска сестра из опште болнице „Лаза К. Лазаревић“, Светлана Милошевић једна је од заговорника те струје. „Сматрам да је врло битно то што су родитељи схватили да је важно своју децу вакцинисати. Да то није само моје субјективно мишљење показује и статистика. У последњих пет година, у нашем граду смањен је број заражених од болести које превентује ММР вакцина. Поражавајуће је знање које грађани поседују о њој, изузетно је шкрто.“

 

ММР ВАКЦИНА

Развио ју је Морис Хилеман 1971. године. ММР је вакцина која садржи три компоненте(подвакцине), против: морбила(малих богиња), мумпса(заушака), рубеоле(црвенка). Примењује се због компликација које ове три заразне болести могу да проузрокују(у виду упале плућа, уха, мозга, стерилитета, компликација при трудноћи и до смртних случајева у прошлости). Деци се даје између тринаестог и осамнаестог месеца живота. Период прве вакцинације детета се подудара са појавом аутизма те се ова вакцина често наводи као његов узрок.  Прве инсинуације о повезаности аутизма и ММР вакцина изнели су лекари из Велике Британије, да би се сумња врло брзо проширила на цео свет. Међутим, каснија истраживања која нису била финансирана од стране произвођача вакцина доказала су да ова вакцина не представља узрок аутизма(чак ни код деце чији су најближи сродници оболели од аутизма и њему сличних болести).

 

ДРЖАВНА ИНТЕРВЕНЦИЈА

Иако је у нашој земљи вакцинација обавезна, око две хиљаде предшколаца годишње не прими вакцине против десет заразних болести. По закону о Заштити становништва од заразних болести, који је усвојен марта прошле године, вакцинација је у Србији обавезна, а за родитеље или старатеље који не вакцинишу своју децу предвиђене су казне од 30.000 до 150.000 динара. Инспекција Министарства здравља поднела је 1256 захтева за покретање прекршајних поступака против родитеља који упорно одбијају да вакцинишу предшколце. Прве казне за родитеље невакцинисане деце су биле минималне. Председник општинског суда у Шапцу Катарина Вељковић каже да су судије изрекле ниже казне јер је највероватније реч о особама које нису осуђиване. ,,Када изриче казну, судија пре свега поштује закон, али мора да узме у обзир и све остале околности. Ипак, не знам да ли судије у приватном животу подржавају вакцинацију. То, наравно, не утиче на исход суђења, али многи од њих имају малу децу и уплашени су разним причама о штетности вакцина. Вероватно због тога имају разумевања за родитеље који су се нашли у истој таквој ситуацији.”

 

ЕПИЛОГ

Упркос статистичкон податку да се сваке године све већи број деце вакцинише, као повратна спрега јавља се тренд невакцинисања који узима замаха у последње време. Поставља се питање да ли је он последица помодарства и утицаја јавних личности или иза њега стоје чврсти научни докази и убеђеност родитеља у исправност својих потеза. Тренутна ситуација је таква да тај тренд код нас још увек није одмакао предалеко. Уколико се то деси, за очекивати је да држава изрекне казне веће од минималних које су изрицане до сада.