Трагедија ствара генија

Последњих десет година на конкурс књижевне награде “Женско перо” која се додељује за најбољи женски роман, збирку прича или новела написаних на српском језику стигло је више од 750 књига. Многе жене које су конкурисале нису биле познате нити доказане књижевнице. Овај  податак рекла нам је Бранка Јеремић-Субота, сада извршни уредник за магазине у “Политици.”

  1. У оквиру издања “Базар” пре десет година установили сте  награду “Женско перо”. Како сте дошли на ту идеју?

После 5.октобра када сам постављена за главног и одговорног уредника, схватила сам да у оквиру свих “Политикиних” награда недостаје она која је посвећена женама. Свака жена осетила је оно време санкција, неке од њих нису имале коме да кажу шта су преживеле, писале су. Трагедија ствара генија! Та трагедија која нас је задесила изнедрила је божанствене и дивне писане речи преточене у романе. Награду сам иницирала 1990. али тада није било разумевања за њен настанак. Када сам дошла на чело “Базара” 2000. установила сам награду захваљујући разумевању Дарка Рибникара, главног и одговорног уредника и директора “ Политике”.

  1. Јесте ли задовољни местом које је ова награда заузела у културном животу?

Наравно, нашла је своје место. То су романи који су у врху читаности. Критичари им посвећују изузетну пажњу. Промовисање лепе и писане речи основни је циљ ове награде. Као што увек и свуда бива, жене су те од којих се нешто очекује, али је неприродно да жена буде награђена. Не постоји женска и мушка рука, али овом наградом смо успели да жене вратимо у центар збивања.

 

  1. Постоје ли неке одређене пропозиције за конкурс?

На конкурс се може пријавити свака жена која је написала књигу вредну пажње. Књиге се примају до краја марта, а у јуну се обично додељивала награда. Награда је у повећаним тиражима, јер такве књиге доживе и по неколико издања, а првенствено у томе што се пуно говори о награђеном роману.

  1. Који су начини да књига да потврду свог квалитета и како проналази пут до публике?

Књиге које су награђене налазе су у врху читаности. Марија Јовановић је за роман “Сплеткарење са сопственом душом” пре десет година награђена “Женским пером” а књига је и данас јако читана. Можда најбољи пример како књига нађе пут то читалаца јесте књижњвница Гордана Куић, чији је роман “Мирис кише на Балкану” екранизован, а књиге су доживеле и по неколико издања. Књига пут до читалаца налази захваљујући младим људима који успевају да открију уметност и лепу писану реч.

 

  1. Ова награда требало би да подстакне стваралаштво, посебно младих и неафирмисаних писаца. Сматрате ли да је добра полазна основа за младе писце?

На конкурс се може пријавити свако. Опет дајем пример Марије Јовановић која је била неафирмисана, а постигла је велики успех. За Љубицу Арсић ово је била одскочна даска да настави даље да пише. Овогодишња добитница Мирјана Урошевић за роман “Парк Кармен Махадо” ушла је у ужи избор за Нинову награду.

  1. Мислите ли да ће “Женско перо” истрајати и наставити да се држи свог принципа до краја, не подлећи данашњој таблоидизацији?

Мислим да неће. Не зато што нисам главни уредник и не зато што госпођа Цептер не жели више да буде дародавац, већ због тога што неке новине, желећи да дођу до профита, окрећу се таблоидизацији. Потребна је велика упорност, харизма читаве редакције, а не само једног човека који не сме да се обрука ни једног тренутка. Волела бих да опстане, можда у неком бољем времену. Доброта је постале имагинарна, можете да скачете колико хоћете, али не можете да је дохватите, бар не у овом тренутку.