TKV- Девојка која својом уметношћу мења улице Београда

ТКВ( The Kraljica Vila) је једна од оних суграђана који се труде да нам улепшају град, а она дефинитивно то ради на оригиналан начин. Можемо слободно рећи да је она постала ”урбана легенда” Београда, јер не постоји особа која није видела неки њен рад и запитала се ко стоји иза тог псеудонима ТКВ, чак иако није заинтересован за графите, мурале тј. уличну уметност. Још од почетка 2000-их њени радови-од портрета познатих личности попут глумице Луси Лусу до митолошких бића- постали су симбол урбаног Београда доносећи живот сивим, пропалим, запуштеним фасадама.

Како сте открили уметницу у себи?

Потреба за креативним изразом ми је дошла потпуно спонтано. Након завршене средње уметничке школе, завршила сам студије комуникологије, али сам се након тога ипак вратила уметности. Студирање комуникологије су ми помогле да боље разумем свет и друштво у коме живимо и да своја схватања и ставове боље представим у радовима.

Како сте ушли у свет ”стрит арт-а” и да ли сте били свесни да ћете својим радом променити улице Београда?

Стрит арт-ом се бавим од 2004. године… и никада нисам могла да предпоставим да ће се то претворити у мој живот и каријеру. Волим то што моји радови мењају овај град и дају му нову атмосферу.

Како Ви дефинишете реч ”уметност”?

Уметност није нешто што учите већ нешто што носите у себи природно.

Шта представља псеудоним ТКВ и како сте га сковали?

ТКВ је био мој надимак који је настао из неке средњошколске шале, али се на крају показао као савршен за графити име.

Како видите Београдску стрит арт сцену, да ли поседује квалитете светских метропола?

Поента сваке сцене је да има свој препознатљив стил. Средина у којој цртате одређује ваш стил на много начина- од тога колико морате бити брзи и колике су казне за цртање по улици, до архитектуре и културе града. Београд има неки свој шарм па тако и његова графити сцена има своје квалитете. Треба још времена да се искристалише, али мислим да смо на добром путу.

Коју поруку шаљете публици својим радом?

Волим да оставим радове отворене за различита читања. Својим радовима желим да направим одређену атмосферу тако да људи могу да замисле своју верзију приче која стоји иза тог рада.

Да ли се женски портрети намерно провлаче као најчешћи мотив у Вашим радовима?

Полазим од тога како се осећам и која је емоција коју желим да претворим у портрет. Женски портрети ми долазе много природније од мушких. Такође желим да створим једну нову слику жене и њеног идентитета у овом друштву.

Где проналазите инспирацију за толико радова ?

То је обично музика, поезија, филмови, догађаји и моје емотивне реакције на свет око мене. Мотиви се сами појаве онда када за то има услова- ништа не може на силу. Инспирација се налази свуда, само треба имати ”праве очи” за то.

Како налазите и бирате места за своје радове?

Београд има јако пуно места која дозвољавају промену па самим тим има доста места на којима могу да цртам. Када се бавите стрит арт-ом перцепција јавног простора вам се мења и почињете да примећујете места која обично људи не виде.

Пошто сте свакако постали урбана легенда Београда, какве су реакције људи када сазнају да сте ви ТКВ?

У суштини сам доста стидљива и жалим мало за својом анонимношћу, али увек је лепо када вам се неко обрадује зато што воли ваше радове. Сваки такав сусрет даје на значају мом раду и омогућава размену енергија, а то је нешто непроцењиво.

Да ли сте икада имали проблема са полицијом или суграђанима који не подржавају овај вид уметности?

Када се бавите стрит арт-ом морате бити свесни да улазите у један одређени ризик и морате бити спремни на то. Сусрети те врсте су се некако добро завршили по мене, али увек водим рачуна да до тога не дође.

На који начин своја дела уносите у галеријске просторе и да ли имате у плану још самосталних изложби?

У галеријама увек покушавам да унесем део атмосфере улице и да задржим тај спонтани моменат који се догађа на улици. Надам се самосталној изложби крајем ове године. Да ли у нашем друштвеном систему постоји уметничка слобода? Слобода није нешто за шта се тражи дозвола, слобода се узима и за слободу се бори. Уметност сама по себи мора бити слободна иначе нема много поенте. Наш друштвени систем је такав да занемарује и потцењује доста ствари тако и уметност, али то не значи да не можемо бити слободни- слободни да стварамо и да мислимо.