Тасос – острво меда, мачака и мермера

 Свако путовање почиње много пре него што се заиста крене на пут. Од давнашњих времена људи су жељно ишчекивали, стрепели о почетку свог путовања, па и сањали. Данас, на све ове радње, можемо да додамо и интернет истраживање места које се обилази.. Бројне фотографије, искуства путника, препоруке за ресторане и шта се све не може наћи. Путници намерници који су мислили да их је интернет добро припремио за лепоте Тасоса, грдно су се преварили. Гугл им је рекао све, али им није рекао ништа.

Било да је превозно средство аутомобил, аутобус или авион, до Тасоса се може прићи само трајектом. Овај брод ,чини се, изгледа заиста чудесан, али у очима деце. Они узбуђено схватају са које висине гледају како се таласи разбијају о труп брода, уз узвике радости и рефлексно повлачење руке хране галебове крекерима који су заостали у ранцу и трчкарају међу спратовима. Одрасли не виде то на исти начин. Уморни од вишесатног путовања меркају места за седење у хладу, питају где је тоалет и да ли се у кафетерији може поручити и турска кафа. Код Грка се то зове грчка кафа и послужују је у мањој шољи, а само ће угоститељи којима се допаднете открити ову „није шија него врат“ заврзламу. Трајекти пристају у Лименасу, највећем граду овог грчког острва, а онда свако бира свој пут.
Острво има дугу самосталну историју, јер како кажу геолози, оно је тектонског порекла. То значи да се пре много хиљада година снажним покретима Земљиних плоча одвојио од копна и запловио до места на коме се данас налази и поносно стоји. Да ли је до његовог порекла или нечег другог, али ово острво има бројне изворе чисте, хладне пијаће воде, те туристи поучени претходним искуством са грчких острва који не желе да стављају ни лед у пиће због неисправне воде, могу сасвим да се опусте Прва и најлепша ствар коју Гугл каже да се мора видети је Јола (Гиола) природни базен у мермеру. И да, слике су заиста запањујуце. Тиркизно плава вода, кристално бели мермер свуда около изгледа као право чудо природе. У ствари је само чудо фотошопа. Они који пуни очекивања дођу на ово место разочарају се тамно-плавом, скоро па зеленом водом, и великом гужвом у том малом воденом оку. Иако се на Тасос превасходно долази због прелепих плажа, којих има чак 42, унутрашњост острва је прави мозаик култура. Прва
Најбољи показатељ овога јесте обилазак археолошког налазишта и плаже под именом Алики. Сви водичи ће одмах рећи да је то она плажа са разгледница и да има плаву заставу која обележава висок ниво чистоће воде и плаже, као и њене лепоте, али ће се ретко који упустити у објашњавање историјске позадине овог места. Иако је плажа данас комерцијализована, на време су сачувени вредни археолошки налази од мермера. Колико је до сад откривено на том месту кроз векове су прошле многе прехришћанске и хришћанске културе. Мермер са ове плаже експлоатисан је још у седмом веку пре нове ере под управом Римског царства, а у боровој шуми на узвишењу налазе се четири храма, тј.налазила су се. Ископавања су показала остатке два храма из паганских времена и верује се да је један посвећен Куросу (означава младића) и један Кори (означава девојку), а са доласком хришћана на острво ти храмови су разрушени и од истог мермера саграђени хришћански. Зашто постоје два хришћанска храма ту историја даје једноставан, људски одговор – хришћани су видели да су ту била два храма и стога су и они саградили два.
Да би се обишло цело острво потребно је у просеку сат времена, у зависности од гужве на магистралном путу. Како је острвски аутобуски превоз веома лоше организован, уз честа кашњења, као и чињеницу да не саобраћају након 18х, већина туриста се одлучи да на Тасосу изнајми кола. Сходно томе је направљена и понуда, па се у свим местима могу наћи плакати са условима, ценама и возилима у понуди. Оно што интернет не каже путницима јесте да је полицијска контрола ригорозна када су у питању појасеви за везивање. Ово осим за возача важи и за све путнике у возилу. Никоме наравно није до везивања у колима за вожњу од десетак минута са плаже, али казне за овај прекршај износе више стотина евра, те скоро сви прате ово правило. Изнајмљивање кола на острву има своје мане и предности. Иако се колима може брзо стићи од плаже до плаже, цена није повољна, а скоро па ниједан од ових „Рент а цар“ објеката неће дозволити да се аутомобили возе ван главног пута. Кажу осигурање вас покрива за све што може да Вам се деси, али на главном путу. Уколико скренете са пута како бисте ближе пришли некој скривеној плажи то може скупо да вас да кошта. Често су управо ове скривене плаже до којих иду само земљани путеви најлепше. Једна од њих је и Мермерна плажа. За случај да помислите да некако можете да сакријете од њих да сте били ван главног пута и не платите казну, то је веома тешко. На Тасосу се сви познају и уколико неко види ауто са јасном ознаком „Рент а цар“ фирме, то ће им без проблема и јавити, а када кола вратите изврше детаљан преглед и онда само остаје да чекате рачун.
Неки би аконто овога рекли да су становници Тасоса цинкароши, али у суштини нису. Само брину за своје суграђане и њихов посао. Врло су професионални, посвећени гостима и љубазни. Скоро сви течно говоре енглески, а деси се да понеки од њих говори руски, немачки или српски језик. Ипак, већина оних који ради у ресторанима на српском зна само да каже „Здраво, овде је најбоља храна“ или „Добро јутро/дан“ као и „Лаку ноћ“. С друге стране веома се изненаде када туристи одлуче да их поздраве на грчком или се захвале. С ових неколико речи (Калимера – добро јутро, Калиспера – добар дан, Ефхаристо – хвала) туриста себи може да обезбеди веома угодан боравак, јер ће они из захвалности запамтити тачно какву кафу пијете и који су ваши прилози за гирос.
Када се пак човек умори од безбројних плажа, унутрашњост острва је право богатство за сва чула. Читаво острво је прекривено боровом шумом и маслинама, те се они преко године баве производњом меда, али и маслиновог уља. Прави град за љубитеље ових укуса је Панагија. У градићу који носи име Богородице (Панагија на грчком значи Богородица) налази се најстарија фабрика маслиновог уља на острву која датира из 1904.године. Оригинални погон који је користио снагу воде за рад и даље је ту. Огромна воденица и два камена облутка тешка по тону. Грци ништа не бацају, па се након цеђења маслина, преостала паста користи за израду сапуна и козметике. Већина њих на рукама носи наруквице израђене од коштица маслина, јер како верују да је ова биљка света, сматрају да ће их ове наруквице чувати од болести. Коштице маслина у себи природно имају две рупице, те након брушења ивица од посла преостаје само да се кроз њих провуше кончић и воила! Ово је, такође, један од уникатних сувенира који се радо купује. Дрво маслине тресу четири пута годишње – у зависности од старости плода. Када је маслина зелена, љубичаста, црна и када већ помало плод крене да се суши.
За сладокусце су омиљенији производи од меда. Боров мед је после мермера, главно извозно добро Тасоса. Иако звучи као немогућа комбинација, грчки јогурт и боров мед, су њихова главна посластица. Сасвим је логично помислити да то значи како је острво препуно пчела, али су на плажама ретко виђен гост. Панагија уз све то, нуди и мало мистерије. При врху града налазе се познати „Љубавни извори“. Легенда каже да ће жена која попије воде са овог извора, остати заувек на Тасосу јер ће се смртно заљубити и удати. Блаже верзије веровања кажу да ако попијете ову воду, вратићете се на острво. Обилазак унутрашњости уме да потраје, а биологија налаже да се у једном тренутку морате окрепити и појести нешто. Стога, у скоро свакој таверни се може наручити њихова, домаћа јагњетина за коју кажу да има специфичан укус.
Путницима из Србије често тек трећег или четвртог дана боравка постане јасно да им је нешто чудно, нешто фали! Убрзо схвата да на улицама Тасоса нису видели ниједног пса луталицу. Оно мало паса којих има на острву су у нечијем власништву, док с друге страна уличних мачака има свуда. На шеталишту, на плажи, а радо се у време гужве по ресторанима мотају између гостију не би ли добиле који комад хране. Оне су ту сасвим нормалан део пејзажа, а власници угоститељских објеката их не терају, чак се чини и да их ни не примећују. Иако су на први поглед оне слатке и мазне, чим кренете да им дате комад са тањира огребаће вас, зграбити храну и побећи како би на миру појеле улов.
Летња авантура се негде мора завршити, а поцрнели туристи се укрцавају на исти онај трајект и сабирају утиске. Пребирају по многоројним утисцима, препричавају анегдоте с путовања и хвале храну, људе, цело острво, срећни су јер су доживели много више него што су очекивали и питају се да ли ће им вода с оног извора помоћи да се икада врате бисеру Егејског мора.