Студентски радови

Корчагин – Југославија на Звездари

6. фебруар 2012.
milicabgd8

Учестали сукоби на националној основи дешавају се на трибинама стадиона и хала широм бивше СФРЈ. Насилништво навијача, провокације па и каменовање аутобуса и даље су присутни и неизоставни део спортских резултата као индикатора друштвено-политичких дешавања.

Ипак, постоји један београдски кутак у коме су Срби и Хрвати и даље браћа. Место где још увек живи сећање на стара добра времена другова и другарица. Ово место одише југонасталгијом а своје постојање дугује Удружењу за неговање традиције добровољног омладинског града.

Кафана или како је још називају “институција” Павле Корчагин налази се близу Вуковог споменика на Звездари и домаћин је како старијим, тако и млађим генерацијама  које време комунизма нису ни осетиле. 

Менаџер ове аутентичне кафане Марија Ристић сагласна је са крилатицом клуба да су стрпљење и поштење најдужа мода. Ипак она објашњава да Павле Корчагин не постоји само због сећања на Јосипа Броза.

korcagin proslava

“Остварена је идеја да се неки људи и даље друже без обзира из ког су дела они бивше Југославије, јер она јесте била само под наводницима Титова. И дан данас се чујемо са нашим познаницима из целе бивше Југе. Она је првенствено била наша“, каже Ристићева.

Власник кафане, Војин Цуцић има само 22 године и како каже бившу Југу није упамтио али сматра да се у њој живело много безбрижније.

“За југонасталгију знам из прича. Могу само да им верујем на реч, сви кажу да се тада много лепше и боље живело”, истиче Цуцић.

Оригинални ентеријер буди успомене,а сваки детаљ прича нову причу и чува је од заборава. Од пода до плафона зидови су испуњени фотографијама радних акција, портретима Јосипа Броза, штафетама, капама, значкама, заставама и грбовима.

Све предмете су поклонили колекционари и док су они годинама стрпљиво сакупљани неки посетиоци их ипак као сувенире односе кући.

Експонате преко дана разгледају гости старијих генерација међу којима су многи допутовали са простора бивше Југославије а сваке вечери осим недеље кафана Корчагин је место окупљања младих Београђана. Већина њих због своје младости ни не зна зашто кафана носи назив овог лика из романа “Како се калио челик”.

Понедељак и викенд у Корчагину су намењени тамбурашима, а уторком и средом у овом забавишту за одрасле свира се југословенски рок. Новокомпоновани фолк и четничке песме су забрањене.

Ово култно место не бира националност нити старосну доб, као некада влада “друштво једнаких шанси”, али се једино због просторног ограничења место мора у напред резервисати.

Такозвана Титова Југославија у малом оправдава свој назив обележавањем заборављених датума као што су 29. новембар, 1. мај, а прослава Дана младости је овде најзначајнија свечаност. Управо тог 25. маја млади се укључују као волонтери и као некада на радним акцијама помажу око припремања хране и простора. Кафана се тог дана напуни већ око подне, а на паркингу се попуњавају последња слободна места.

Свира више музика. Ангажује се глумац који глуми Тита, игра се Козарачко коло , доноси штафета, подиже застава, дели се војнички пасуљ бесплатно.

На менију ове кафане налази се пасуљ “Прле и Тихи “, јаја “Како ‘оћеш”,  пилећа супа “Кића Бибић” , “партизанска проја” али и пића “Жив ми ти” којим сви радо наздрављају.

Ова кафана нема посебну рекламу, страницу на интернету или упечатљив натпис. Њени посетиоци се увек враћају- они млађи да науче, а старији да сачувају оно наше што некад бејаше.