Такмичим се само са собом

Док упорно тражи по кафићу утикач не би ли ставио телефон да се пуни, јер очекује позив Вука Јеремића да утврде детаље интервјуа и размишља где да нађе време ове недеље да угости и Богољуба Карића, са великим осмехом се више за себе присећа како му је некада највећа брига била да ли ће Саша Радуловић ударити главом у плафон у његовом студентском стану у ком је пре више од годину дана започео снимање емисије Балкан Инфо. Марко Јеремић, пре свега студент међународних односа на Факултету политичких наука а затим и уредник и водитељ интернет емисије Балкан Инфо, од кад зна за себе занима се за политику и историју и увек је знао да тиме жели да се бави. Међутим, на средини студирања обрео се у водитељском и новинарском послу и спојио сва своја интересовања у све успешнију интернет емисију коју многи називају другим Утиском недеље.

“Од средине основне школе сам се заинтересовао за политику и то је стварно било чудно већини. Увек сам хтео о томе више да сазнам и да учим. Тако да сам увек знао да ће моја будућа професија бити усмерена у том правцу и зато сам се одлучио да основу стекнем у Ваљевској гимназији која важи за једну од тежих гимназија у Србији. Увек сам политичио и то ми је доста помогло и са наставницима и професорима јер се то њима свиђало. Ми смо као народ сви политични и сви воле да причају о политици па су тако и моји професори били увек заинтересовани за такве разговоре и то ми је увек помагало при добијању бољих оцена. Другари из разреда су ме често молили да почнем нешто да филозофирам и да започнем са професорима неку причу не би ли нам прошао час. Био сам наравно у ђачком парламенту, постао сам најмлађи председник парламента, већ у другој години гимназије”.

“Определио сам се за међународне односе јер сам чуо да је то најтежи смер а ја сам увек волео изазове и увек сам волео да се такмичим са собом. Факултет је испунио апсолутно сва моја очекивања у погледу градива, теорије и знања. Оно што ме искрено разочарало и од чега сам очекивао много више су дебатни клуб и студентске организације. Увидео сам да су те организације место на ком се докони људи отимају ни око чега, око фиктивних функција и задужења и непостојећег утицаја. Имао сам жељу да нешто променим и с обзиром да сам увидео да из тих огранизација нећу моћи ништа да променим одлучио сам се да урадим нешто конкретно сам. Мислим да тренутно влада једноумље и атмосфера у медијима је врло учмала. Одлучио сам са тадашњим познаником Тешом Тешановић, који је делио моје размишљање, да искористимо тај слободан простор на интернету и са трећим чланом нашег тима, који нам данас ради монтажу, купили смо преко интернета две половне камере и тако започели све. Тако је настала продукција Балкан Инфо емисије. Имали смо неколико бубица које су ужасно шуштале, просторије нисмо имали и стварно смо се мучили у почетку да објаснимо госту ко смо ми и шта радимо и да смо стварно озбиљни. Борко Стефановић и Драган Шутановац су међу првима гостовали и врло смо им захвални што су пристали не знајући ни где долазе ни ко смо ми ни шта их чека а искрено ни ми нисмо знали на шта ће то личити. Таман превалимо ону почетну муку да убедимо саговорника за разговор а онда нас он пита а где да дођемо на снимање и онда смо у још већем проблем. Али смо имали пуно ентузијазма и пуно воље и јако смо захвални свима који су нам изашли у сусрет и пристајали да гостују у нашој емисији на самом почетку”.

Након пуно почетничких мука, студио за снимање је постао Марков стан у ком је живео са цимером и њихов посао је почео лагано да расте као и опрема за снимање коју су постепено набављали. Упоредо са тим напретком расли су и прегледи њихових емисија и данас месечно скоро миллион људи погледа њихове емисије што је много више од многих званичних канала националних телевизија. “Неки су се правили да не примећују да неко ту живи а неки су зачуђено и стидљиво загледали око себе али су већина били максимално коректни и имали су пуно разумевања за нашу ситацију. Морам да признам да смо због тога били максимално благи са гостима, скоро до недавно, јер смо имали утисак да нам чине услугу тиме што долазе у нашу емисију и осећали смо велику захвалност, што у почетку и јесте био случај. Штедели смо их углавном и пуштали да говоре оно што имају без неке претеране полемике”.

Оно што их је потстакло од старта је то што данас, како каже, у телевизијском програму нема емисије у којој се могу чути сва мишљења и у којој нема забрањених гостију. “Нисам имао проблема око довођења било ког госта, у почетку јесу били скептични у погледу тога код кога долазе али нико нас није одбио. Што се водитељског дела тиче, Теша и ја од старта нисмо желели да се истичемо претерано и од почетка нам је у фокусу био гост. Нисмо желели да се правимо паметни и да улазмо у неке полемике са гостима већ да они истакну себе на најбољи начин. С обзиром да смо ми интернет медиј, да смо јутјуб канал и да немамо своју продукцију и неки конкретан новац, ми смо ту правили разне компромисе али никад нисмо прихватили компромис да нам неко плати да гостује у емисији. То нам је увек на неки начин било увредљиво, и ако нам је било нуђено више пута, нама од старта није била идеја да зарађујемо од овога. Ми смо све врсте помоћи од почетка одбијали, не зато што смо гадљиви на паре већ зато што нисмо желели да нам неко да неки новац да нам помогне и да касније помисли у неком тренутку да може да нам диктира нека правила или да нам намеће нешто због тога што нам је помогао. Једино на чему смо од почетка инсиститали и ка чему смо тежили је независност“.

Како је Интернет брз медиј и захтева сталност и констатну присутност , њихов темпо је од самог старта изузетно брз. Снимају по неколико емисија недељно и данас не могу да постигну да угосте ни пола гостију које би желели а многе морају и да одбијају.
„Један од постулата наше политике и оно на чему инсистирам од старта јесте да се чују сва мишљења и да су апсолутно сви дозвољени, са било које друштвене лествице, од крајње деснице и левице и апсолутно било које политичке партије . Лично бих волео да у наредном периоду угостимо више политичара и културних радника, само што даље од естрадног миљеа. Кад кажем сви не мислим само на опозиционе политичке стране и ако су нам те стране међу гостима доминантније.Једини саговорник који ме је одбио је био Борис Тадић али он нам није потпуно затворио врата већ је оставио могућност да га контактирамо за пар месеци. Најдражи интервју и једини током ког сам имао извесну трему у току је разговора је био са Томом Филом. Велика част ми је била да разговарам са њим и он је био врло задовољан емисијом. Што се наслова наших емисија тиче никада нисам извлачио неку сензацију нити желео на тај начин да привучем неку публику. Сваки наслов емисије је нешто што је гост у неком тренутку изговорио и то може да провери свако тако што ће погледати емисију“.

У ближој будућности, несуђени политичар не планира да одустаје од новинарства. “Спојио сам доста мојих интересовања у ову емисију и врло сам поносан што данас не морамо никоме да објашњавамо ко смо и да наше емисије говоре саме за себе, да имамо одличану гледаност као и однос са публиком, да усвајамо њихове критике и предлоге и да нас због тога изузетно поштују и гледаоци и гости. Кад сам издржао ону почетну фазу када смо били као путујући циркус, сад сам и више него убеђен да ће ово само да напредује и да немамо разлога да не будемо још много бољи”.