,,Та зависност од тренутка, комбинација расположења и различитих личних енергија чини да извођење буде изузетно или катастрофално“

 

Поводом премијере опере (а)Мантис религиоса, разговарали смо са Милицом Илић, пијанисткињом специјализованом у области камерне музике и оперске корепитиције.  Милица нам је открила какав је осећај бити на сцени приликом извођења опере, какав је став младих према оваквој врсти позоришта и зашто је важно заинтересовати их за оперу.

 

1. Уврежено је мишљење међу омладином да је опера као позоришни комад незанимљива. Шта мислиш да је створило такву представу код младих?

За овакво стање можемо кривити низ фактора: пре свега, веома слабо музичко образовање од основне школе па надаље – не можемо очекивати да неко разуме и воли нешто што му је сасвим страно, а што углавном носи и дозу комплексности. Затим, важна је и чињеница да се репертоари оперских кућа и код нас и „напољу“ базирају на „историјском репертоару“ који може али не мора нужно да комуницира са данашњим светом. Односно, превише је мало савремених оперских дела које имају шансу да се прикажу ширем аудиторијуму – зато су аутори често и обесхрабрени и бирају да не пишу оперу или симфонијска дела, на пример. И ту долазимо до наредног проблема – велика количина савремених дела која ипак доспеју на сцену често представљају оличење „академизма“ онога што стручна заједница сматра занимљивим и релевантним, а што често није довољно (или нимало) усмерено ка публици, дакле приоритет аутора није да жанр приближе публици, већ да удовоље стручној заједници и ту добијамо низ, некад веома лепих, али неразумљивих, херметичних дела.

 

2. Како омладини приближити оперу и сличне облике класичне уметности? И зашто мислиш да је то уопште важно?

Изузетно је важно ширити публику – то би морао бити јасан циљ сваког уметника. Свакако не само што је нама уметницима то од изузетне важности, већ због тога што „класична музика“ (избегавам иначе овај израз, јер је посве неприкладан) али и уметност уопште има своју јасну и важну улогу у друштву. Ако посматрамо живот као потрагу за смислом нуди нам се неколико путева – кроз науку, дакле рационални приступ, кроз религију, дакле морални, регулативни приступ, и кроз уметност, дакле кроз естетско поимање света. Наравно, популарна музика – којиа често заиста досеже уметнички ниво – успева у много чему у чему „класична“ не успева – али никада не смемо изгубити из вида да се популарна музика ипак служи пре свега механизмима капитализма и конзумеризма – дакле њена стремљења нису усмерена ка уздизању личности и духа, већ ка продаји. Са друге стране, „класична“ музика се можда и превише ослања на предзнања и раније стечена искуства, што је чини затвореном за ширу публику. Дубоко верујем да је прави пут за музику будућности комбинација ова два, за сада, нажалост, завађена правца.

 

3. Шта је за тебе опера и како би је објаснила лаику који је никада није погледао?

Опера је по мом мишљењу (а и мишљењу многих великих људи) врхунац драмског израза, јер комбинује све врсте естетског приказивања, тиме творећи један моћни медијум за комуникацију идеја. Кад је добра, опера утиче на сва чула, на све делове свести – и као таква представља заиста најкомплетнији вид музичког и драмског израза. Она мора бити занимљива, динамична, она представља комбинацију разноврсних уметничких језика који се међусобно допуњују – у томе лежи њен велики потенцијал.

 

4. Да ли мислиш да би уметност требало да буде друштвено ангажована или да је сврха сама себи?

Верујем да је и једно и друго неопходно. И на срећу, уметници се данас прилично јасно и деле у односу на ту осу – па публика има прилике да изабере.

 

5. Какав је осећај учествовати на сцени приликом извођења опере?

Свако извођење је универзуме за себе – никада није исто, упркос искуству и увежбаности. И то је управо оно шта чини живот извођача занимљивим, изазовним и наравно тешким. Та зависност од тренутка, комбинација расположења и различитих личних енергија чини да извођење буде изузетно или катастрофално. А у опери нарочито, јер велики број људи учествује и веома је тешко направити идеалну ситуацију у којој ће сви дати свој максимум. Али, вајда је у томе и сва чар – неизвесност, надања, грешке, открића, речју – трилер 🙂

 

amantis flyer bgd def rgb back 1500x750

* реприза ће бити отворена за избеглице из Миксалишта и средства од карата биће намењена њима