ТА ДАЛЕКА АМЕРИКА

Често се дâ чути на нашим улицама- Еее, тооо што код Швабе видиш, нигде нећеш. Или још чешће- Тооо, код Американаца никада не би „прошло“, ма то ти је рођаче Запад. Са великим З.

А онда се запитамо- па какве су то Швабе, или странци Американци и какав је то Запад? Шта нас то одваја, а шта са Западом спаја?

 Америка као Америка, иста као и народ- противречна, хладна, далека, у исто време одбојна и гостопримљива, љубазна и окрутна, шарена и једнобојна.

 Постоји мнооого ствари  које би  вас одушевиле и које  бисте волели да видите и у нашој Србијици, и исто толико оних које би вас разочарале. Нешто од овога изложеног, предлажем! ☺ Ево те далеке Америке у неколико занимљивих слика.

1. Стааално нам причају како је наш образовни систем у кризи, ђака је мало, основних школа је све мање, учитеља- све више. А онда затворе школе у удаљеним местима, и по неколико ђака путује у  километрима удаљени град. Неретко и пешака.

Ова прича звучи познато. Ред би био да се деци обезбеди и одговарајући превоз. Предлажем овај мали школски амерички аутобус са слике.

 1

2. Уколико вам, не дај боже, нешто устреба у нашој Скупштини (у још горој сте ситуацији ако сте новинар), тешко да можете ући тек тако. Неопходно је да имате било какву везу, па макар она била и кафе-куварица. Једно обезбеђење, па друго, па једна легитимација, па друга, где је друга ту је и трећа. Па, кодекс облачења, па понашања, па претрес… и тако у недоглед. Ипак, то је у Америци много лакше, не само да можете ући у Скупштину кад год то пожелите, него можете и радити шта год вам воља. Приликом посете једној од Скупштина затекох средовечног мушкарца како медитира.

Овим је он остваривао своје право на слободу у сваком смислу. Око њега расути папири и презервативи. Никоме у центру саме Скупштине он није сметао, нити га је било ко опоменуо. На једној од скупштинских клупица видех и Црнца како под дејством неких наркотика весело певуши. Он већ није био расположен за фотографисање. Све ово са медитирањем и певушењем, као и опуштеним понашањем мооожда помало подсећа и на нашу Скупштину, али само помало. 

2 3

3. Овај лав није обичан. Овај лав није из зоо-врта. Овај лав, нећете веровати, је са факултета. Не, не студира он на Факултету политичких наука  у Америци. Заправо лав представља симбол Универзитета  северне Алабаме. Као атракцију и миљеника Универзитета купили су га бивши студенти. Лав свакако има и своју лавицу. Заједно своје дане проводе у универзитетском дворишту (у кавезу, наравно). Хране их радници задужени за то, а новац поново обезбеђују студенти у договору са својим факултетима. Мислим да је крајње време, да „идемо у корак са светом“, и да и ми у договору са нашим деканом, испред Факултета у улици Јове Илића поставимо кавез, ако ништа друго, са бар једним лавом.

 4

4. Велике су разлике између Севера и Југа Америке. Не само због менталитета људи, већ и обичаја, правила и самог начина живота. Једну од занимљивости приметих, а тиче се односа према оружју. Примера ради, на Северу можете готово на сваком кораку наћи натписе- од апотеке до аутобуске станице: „Строго забрањено поседовање оружја!“, или „Кажњиво је ношење и употреба било које врсте оружја!“ Готово је немогуће пронаћи иједну радњу са оружјем, или га пазарити.

Ипак, на Југу је све другачије. Возећи се аутопутем, готово свака трећа радња је она у којој се можете наоружати, и то по веома повољним  ценама. Те с тога не чуде излози радња и огласи: „Пиштољи веома повољно!“, „Пушке упола цене!“ „Снижење свих врста оружја!“

5

5. Велика земља, развијена и дневна штампа. Иако, често као и наша у кризи, Американци се за њу боре свим снагама и различитим средствима. Приметно је већи број бесплатне штампе која се може преузети широм земље на апаратима различитих боја, али исто тако се може и купити. Киосци и некадашњи редови за свој примерак, овде су прошлост, у осталом, као и код нас. 

 6

6. Нама често сат и није неопходан. Време ионако пролази, а и за све нас је исто. У земљи каква је ова „Обећана“ није потребан један сат, већ више. Временске зоне у Северној и Јужној Америци, па Европа, па Африка и Азија. Зато не чуди неколицина сатова у америчким новинским редакцијама, као оријентација када писати и објавити текст, у зависности од места одакле он долази.

 7

7. Оно што је карактеристично за Америку, и по чему су познати свуда у свету је брза храна. Скоро па сте приморани да се храните- чисбургерима, хамбургерима, пицама, сендвичима… а кока-кола се точи у литрама. Оно што Американцима у многоме недостаје, јесте наша пијаца, свеже воће и поврће. Све и да тражите, то тамо нећете наћи. 

 

8 9

8. Колико је и даље присутан страх од терористичких напада, и колико још увек није заборављен 11. септембар, сведоче и многобројне пошалице на рачун исламских земаља. Једна од карикатура у дневним новинама показује како се уз помоћ шале може одагнати страх.

 10

9. Посао јесте једна од битних ствари за америчку нацију, али не треба га доживљавати сувише озбиљно. Тек да не пређе у рутину. Један од новинара у америчкој редакцији, открио нам је да док пише о различитим врстама пива, истовремено их и дегустира. То није ни крио, већ нам је пива и показао. ☺ Али то је само због посла, није истина да су новинари склони алкохолу. 

 11

Све оно што нас привлачи код непознатог јесу те приче о далекој богатој земљи, о стандарду и начину живота, о култури. Али оно што се да закључити јесте да је та „Обећана земља“ космополитска, у исто време земља енормног богатства и раскоши као и просјака који спавају на улици и сиромаштва. Земља луксузних галерија, музеја, облакодера, неретко копија високе грчке и римске архитектуре, земља брзе хране, земља са највише гојазних, земља са најбољим новинарским Универзитетима. Земља која је светска сила. Земља коју људи и мрзе и воле. Земља која ће вас прихватити, тек када јој ви будете пришли без предрасуда , и прихватили њу баш овакву каква је.