Студентски радови

Све мање младих у парламенту

27. новембар 2011.
Nenad Milićević

Као што каже стара народна изрека: „На младима свет остаје“. Они траже своја права, слободу, а пре свега заступљеност у друштву. Омладина је једна крајност друштва, пензионери друга.
Што се тиче политичке сцене у Србији, пензионери имају своју странку која их представља- Партију уједињених пензионера Србије (ПУПС). У Народној скупштини Републике Србије ПУПС има пет посланика, а у Влади Републике Србије потпредседника. Врло задовољавајућа заступљеност најстаријих суграђана у државним институцијама.

Са друге стране, омладина нема своју засебну политичку странку, али по статутима (програмима странака) већине политичких партија омладина је саставни део организације, сем у статуту Српске радикалне странке и подразумева се, ПУПС- а. Омладинци су људи старосног доба од осамнаесте до тридесетих година живота. Могу се поделити на активне и пасивне омладинце. Активни омладинци су они који стално учествују у активностима својих политичких странака, док пасивни су најчешће само формални чланови, и појављују се на страначким скуповима, али не узимају веће учешће у активностима. Понекад имају акције у сопственој организацији, али у већини случајева, најчешће за време предизборних кампања, извршавају идеје и наређења старијих чланова странке, функционера.
Једно од питања којим ћемо се бавити овде, јесте да ли и какву награду добијају млади чланови странке и колико су они заступљени у највишем представничком телу у држави- Народној скупштини Републике Србије.

У Народној скупштини проценат младих (до 39 година) од 250 посланика колико има ово представничко тело је приближно 25 одсто. Најмлађа посланичка група у парламенту је посланичка група мањина, која од седам посланика, има четири испод 40 година, што чини више од 50 одсто њиховог посланичког клуба. Ако узмемо појединачно све парламентарне партије, онда се може видети да једна од странака која чини посланички клуб мањина тј. Савез војвођанских Мађара има убедљиво најмлађи кадар са просеком година 30, 5 и убедљиво најмлађим посланицима који не прелазе 34. годину.

„Савез војвођанских Мађара има веома млад кадар, на челу наше посланичке групе је Балинт Пастор који је уједно и најмлађи шеф, јер има 31 годину. Већина наших посланика је и у Председништву странке, тако да доносимо одлуке, и имамо изузетну комуникацију јер је и наш шеф млад човек. Ми смо још 2007. донели одлуку у странци да ћемо дати шансу младим људима“, рекла је функционерка СВМ Елвира Ковач.
У историји вишестраначја, које у Србији траје од 1990. године, млади људи никада нису имали одговарајућу заступљеност и важне функције у институцијама. Током 90-их већина младих људи је било на страни опозиционих партија. С обзиром на то да ја у том периоду неприкосновена партија била Социјалистичка партија Србије (СПС), млади људи су већ у старту имали мало простора за исказивање.

Опозиционе партије су имале своје представнике у највишем органу државе, али их је било мало, па се свргавање ауторитарног режима поставило као циљ испред промовисања младих, образованих и амбициозних људи. Након промена које су се догодиле петооктобарском револуцијом створена је атмосфера која је обиловала демократским и слободарским духом у народу. Наступила је демократска транзиција која је већ у својим поднасловима најављивала нове младе визионаре, великог духа, отвореног ка свету и иновацијама у прогресу статуса политичких партија.

У првој Влади након демократских промена десила се велика промена у приступу политичких партија према промовисању младих људи. Лајт мотив нове политике било је промовисање Чедомира Јовановића за шефа посланичке групе Демократске опозиције Србије (ДОС) 2001. године. Са 30 година, вођа студентских протеста током деведесетих, добио је високу функцију у парламенту, функцију која се до тада није могла ни замислити за младог и још неафирмисаног политичара.

Међутим, овај потез нове власти се испоставио као не више до јако доброг маркетиншког трика. Убрзо су ствари враћене на почетак. Млади људи све више губе статус посланика и других важних места функционера. Данас се поново успоставила старосна граница која у нашем парламенту износи приближно 50 година просечно по посланику. Чак и посланичка група Либерално-демократске партије (ЛДП), чији је Јовановић лидер, има просечну старост својих посланика која износи 49 година.

 Један од троје млађих посланика у посланичком клубу ЛДП-а Иван Андрић сматра да су млади адекватно заступљени у партији либерала.

„Мислим да наша посланичка група има најмлађег шефа, нисам само сигуран да ли је од њега млађи шеф посланичког клуба Савеза војвођанских Мађара, а код нас око 30 одсто младих у парламенту. Кенан Хајдаревић и ја смо чланови Председништва, тако да имамо функцију у странци. Однос са млађим кадровима је нормалан, и не примећује се никаква старосна разлика. Не осећамо се ми као представници млађих генерација, јер у суштини сви имамо дуг стаж у политици. Увек сам био против подмладака странака, јер ми се чини да то никад није дало неки приметан резултат. Више мислим да странке омладину перципирају као радну снагу, а кад се неко бави политиком старост није толико важна, битно је искуство“, објашњава Иван Андрић.

Странка која је имала кључну улогу у две владе након 2000. године, Демократска странка Србије (ДСС), у својој представничкој групи у парламенту има око 20 одсто младих, односно 4 млада посланика.

Један од старијих посланика у ДСС- у, Владимир Милентијевић, каже да се његова странка труди да да место младим кадровима. 

„У последње време Демократска странка Србије чини све да заступи што више своје младе кадрове, што се видело и на последњој страначкој скупштини, где је од осам потпредседника изабрано више од половине млађих од 35 година, то је нешто што говори да ДСС рачуна на младе кадрове и ми старији кадрови, који смо оснивачи странке, подржавамо врх у овој намери и верујемо да ће млади ДСС- а имати своје место у будућности“, рекао је Милентијевић.

Странка која је друга по снази у парламенту, Српска радикална странка (СРС) има око 20 одсто млађих посланика и истичу да је на томе инсистирао њихов лидер.

„У нашој посланичкој групи има доста младих кадрова, на чему је инсистирао председник странке Војислав Шешељ. Морам да напоменем да смо ми у градској скупштини Београда, након избора 2007. имали око 40 одсто одборника, чак и млађих од 1980. године. Имамо савете за омладину унутар странке, али статутарно не постоји омладина као организација. То је нешто што је специфично у односу на остале странке, али је то нешто чиме се ми поносимо, јер без обзира на године сви имају иста права и обавезе. Дакле, сматрам да млади имају доста простора у Српској радикалној странци“, истиче Немања Шаровић, функционер СРС-а.

Релативно млада, али врло високо котирана странка, Српска напредна странка (СНС) у својим редовима посланичког клуба „Напред Србијо“, има око 25 одсто младих.

„Ми смо у сваком смислу млада посланичка група, имамо поприличан утицај, сви заједно радимо и заступљена је колегијалност, сви се трудимо да допринесемо раду наше странке и посланичке групе. Ја сам друга најмлађа посланица у Скупштини и имала сам ту част да будем у Председништву Скупштине на конститутивној седници. У почетку ме је било страх због одговорности коју вршим у овој високој институцији, али временом уз помоћ старијих колега то је прошло“, рекла је Јелена Будимировић из СРС-а.

Посланичка група која „За европску Србију“дала је навише посланичких места младим члановима- чак 22 посланика имају мање од 39 година, што би значило негде око 30 % младих. Истовремено, у својим редовима имају и другог по старости народног посланика Драгољуба Мићуновића, а са друге стране и најмлађу посланицу у парламенту, Јадранку Јовишић из Новог Сада, која има свега 23 године. На конституисању нове легислатуре Скупштине, Јовишићева је постала народни посланик у двадесет и првој години. 

Несумњиво је од велике важности за један парламентарни систем и демократске тековине друштва и улога младих у конституционалним питањима. Ово показују и све модерне западне демократије које доста улажу у будуће нараштаје својих политичких наследника.

Неоспорно је да је улога свих политичких чинилаца једног политичког система афирмација млађег кадра који ће једног дана само научен и у техничком и образовном смислу моћи да преузме одговорност за животе свих грађана.

Професор Факултета политичких наука у Београду и политички аналитичар Зоран Стојиљковић сматра да су домаће политичке партије од настанка вишепартизма развиле и модерне начине стратегије побољшања положаја младих. Он наводи да су скоро све партије, са изузетком СРС, образовале посебан организациони облик који ужива високу аутономију унутар странака.

Међутим, што је виши степен власти и што се он све више приближава егзекутиви, то је мањи број младих људи. Стојиљковић истиче да у одређеним круговима власти постоји одређена забрана која не допушта младим људима да направе своје политичке каријере.

Оно што је јако интересантно је то што у омладинским структурама партија има много вечитих студената и млади људи све више покушавају да преко партијске књижице стигну до положаја што је изузетно лоша порука.

По мишљењу политичког аналитичара Славише Орловића млади нису довољно укључени не само у парламент, већ и у друге политичке институције.

Орловић сматра да се у овом транзитивном времену још увек трага за новом формом политичког активизма младих кроз студентске покрете, али додаје да се онда упада у неку врсту безнађа и апатије. Закључује да млади људи имају право и обавезу да преузму судбине својих живота у сопствене руке.

Демократија, изгледа, није донела никакву епохалну промену у погледу афирмације младих политичара. Готово све партије су првенствено вођене сопственим интересима, а тек онда инетересима прогреса земље. Зато оне увек гледају ко и колико може странци да донесе гласова, а не да ли је нешто афирмативно за младе и образоване политичаре.