Станковић: Ако радиш нешто добро упаднеш у шуму бирократије, а илегално можеш одмах

Разговор: Директор фестивала Супернатурал на Ади Хуји Срђан Станковић

Ада Хуја је деценијама еколошка црна тачка престонице. Седамдесетих година прошлог века на Ади Хуји се образовала градска депонија грађевинског отпада и шута. Кеј поред Дунава уређен је за потребе грађана али се на другом крају Аде Хује налази загађени рукавац у који се годинама улива канализација и индустријске воде кроз Миријевски поток. Иако је почетком лета почело затрпавање рукавца и најављени су пројекти изградње стамбено-комерцијалног комплекса, последњих дана поново се прича о дивљој депонији на дунавском полуострву. Да постоји жеља да се ситуација у овом делу града промени показују активности фестивала Супернатурал који су на источном делу Аде Хује уклониле депонију, направиле парк и организују еколошки фестивал. О начинима решавања проблема становника Карабурме, проблема еколошке занемарености овог дела града разговарали смо са директором фестивала Супернатурал Срђаном Станковићем.

Можете ли да нам објасните циљеве фестивала Супернатурал и због чега сте се окренули еколошкој теми?

Супернатурал фестивал траје од 2007. године са циљем да прослави Дан планете земље. Настојимо да подстичемо младе да развијају своју еколошку свест. Фестивал је оформљен у виду забаве, како би се људи заинтересовали за очување животне средине, а да не буде само као у школама, па да нам то буде досадно. Тема заштите животне средине је важна и зато смо је узели. Нашли смо се 2012. године на шпицу Аде Хује која је од раније илегална депонија шута и грађевинског отпада. Од те године почињемо са санацијом Аде Хује и ревитализацијом тог подручја, а фестивал служи као средство за промоцију пројекта.

На који сте начин започели да остварујете Ваш циљ, да ли кроз институције или само кроз фестивал?
Најбоље да нађете људе који најбоље занају одређену тематику. Тако да смо пронашли људе који добро познају област заштите животне средине, као што су Градски секретаријат за заштиту животне средине, Републичка дирекција за воде, Министарство животне средине, Фонд за заштиту животне средине, Биолошки факултет, геодети, пејзажни архитекти. Почели смо процес биоремедијације земљишта с обзиром на то да је Ада Хуја депонија. Онда смо кренули са темом отпадних вода, које се сливају у рукавац и тамо сада има 300.000 кубика токсичног муља чије испарење негативно утиче на здравље становника. Успех је половичан. Успели смо да решимо депонију и направили парк, али још нисмо успели да решимо проблем вода, ипак је то на држави да реши.

Молим Вас реците ми од кога сте добили дозволу за уклањање депоније и прављење парка?

То је занимљиво. Треба ти дозвола да уклониш депонију, треба да прођеш кроз шуму бирократије да би урадио нешто добро, а ако хоћеш нешто илегално да радиш то немаш проблема, то можес одмах. Ако желиш да садис дрвеће треба ти мноштво дозвола, а ако хоћеш да депонујеш смеће на четири километра од града то можеш да уради одмах. Кренули смо као герилци да садимо дрвеће док нисмо добили наравно, подршку Секретеријата, Министарства и Општине Палилула. Потписали смо уговор са ГО Палилула који управо дефинише ревитализацију тог подручја.

На промотивном споту фестивала наводи се како треба да се уклони проблем 300.000 кубика токсичног муља, да се реши проблем Миријевског потока и доведе чиста вода у рукавац. Како је то могуће постићи?

Проблем Аде Хује датира од 1970их година када се Београд шири и тада доносе невероватну одлуку да ту оснују депонију на четири километра од града. Ада Хуја постаје полуострво и сада је тамо рукавац са стајаћом водом. Треба зауставити доток вода из Миријевског потока, један начин за то је да се поток измести на друго место, а други начи је урбано влажно подручје, да се поток прошири и да се засаде биљке, трске које природном филтрацијом чисте воде. Наравно, да се смањи напад на поток од изливања индустријских вода и повећа свест грађана да не бацају смеће у поток испред куће. Постоји идеја да се прокопа канал како би се свежа дунавска вода улила у рукавац, док не добијемо фабрика за прочишћење вода у Великом Селу, што ће се десити ко зна кад. Као романтични еколог, ја сматрам да треба да променимо комплетну цивилизацијску парадигм. Сви производи које користимо су неквалитетни, наше бебе и дедови живели су много здравије. Њима није било потребна фабрика за прочишћење вода, јер је све било здраво.

Али када бисте то успели тамо би и даље остала фабрика за рециклажу папира?

Тако је, она директно своју отпадну воду излива у рукавац, што је проблем индустријског наслеђа од пре 50 година. Ти визионари који су одлучили да депонују смеће на четири километра од града су такође направили целу индустријску зону на води. Нова визија Града Београда је да се индустрија склони са река и да се реке оставе људима којима то и припада.

Шта је према вашем мишљењу разлог што се и поред бројних петиција грађана не решава проблем?

Проблем је комплесксан. Прво питање је шта су наши приоритети, је л’ треба да се улаже у органску пољопривреду, подизање нивоа културе, спорта, је л’ ту улажемо новац или у неке декадентне небитне ствари? Ствар је приоритета што је одлука власти али и народ треба да зна шта су његови приоритети. То је двосмерна улица. Није то само Србија већ цео свет има тај проблем. Капитализам је појео нашу духовну вертикалу и само јуримо за новцем. У целом систему у којем живимо наши претходници су направили грешке које данас ми морамо да поправимо да не би наши потомци испаштали.

Шта мислите о начину решавања проблема (затрпавање рукавца) и најављеној изградњи стамбено-пословног комплекса на Ади Хуји?

Ми смо пре три године довели холандске стручњаке да видимо како би они решили тај проблем, јер они највише улажу у менаџмент вода, они су у томе број један. Рекли су нам да они проблем као што је на Ади Хуји решавају за шест месеци, а нама је потребно шесдесет година, што је невероватно. Постоји више начина. Први је бактериолошки третман, муљ се ископава и односи на неку праву депонију, други начин је да се тај муљ тачкасто пусти низ Дунав и једно од решења је да се просто затрпа тај муљ што такође у Холандији раде. Које је право решење стварно не знам, јер свако решење изискује и техничку спремност и новац. Новац је увек највећи проблем. Према новом урбанистичком плану који још није усвојен један део рукавца треба да се затрпа и ми ту не можемо да кажемо да ли подржавамо или не то је просто чињенично стање. У овом тренутку не поштоји друго решење. Супернатурал се фокусира на шпиц Аде Хује где смо засадили шуму и направили парк и желимо да то заштитимо као трајно зелено добро града Београда.