Суботиште – Сремска оаза или депонија?

Ауторка: Николина Николић

Суботиште је мало село, на само 40 километара од главног града. Идеално склониште од трке, јурњаве и брзог начина живота. Сремска оаза је име вештачког језера које се налази надомак Суботишта, а уједно је и синоним за село. Иако је близу града село није подлегло урбанизацији. И даље се брине о огромним зеленим пространствима, или је тако било до скоро.

Мештани су почели да се жале на непријатан мирис који долази са једног краја села. Непријатни мириси на селу нису чудна појава, али овај је другачији. Могао би се описати као мирис трулежи и паљевине.

У малом и мирном селу развила се дивља депонија. Грађевински отпад, стари намештај, пластика и све што више није било неопходно домаћинству нашло је своје место баш на тој депонији. Разне дрвене палете, двоседи, троседи, пластичне столице мирно су чекали свој крај. На питање упућено мештанима зашто надлежни органи не учине нешто по том питању сви слежу раменима.

„Не знам ти ја ћер’о ништа“, рече симпатични декица који је дошао чисто да би био упућен у то шта се дешава.

„Ови што су близу трују се сваки дан, прозор не сме да се отвори“, добацује огорчена жена средњих година, која је пошла за масом како јој ништа не би промакло.

Неадекватно поступање са отпадом представља један од највећих проблема заштите животне средине у Србији.

Дивљих депонија има све више, а учешће грађана у отклањању овог проблема све мање. Док се води дебата шта даље, пластичне кесе окачене на дрвеће се вијоре на ветру као да покушавају да скрену пажњу да су и оне ту.

„Није наше да се петљам ту, ионако смрди само кад је лепо време, а и брзо ће све то да иструне“, је политика малог броја мештана који сматра да је боље не мешати се, „јер нико није крив“.

Због недовољно образовног становништва искорењавање овог проблема иде мало теже.

Оваким поступањем и прављењем дивљих депонија уништава се пре свега животна средина, угрожавају се природни ресурси и трајно се губи вредност материја које пропадају у маси отпада.

Став мештана је подељен али ипак има оних који поручују надлежнима – затрпајте депонију да бисмо могли нормално да дишемо.