Сторителинг – креативно причање приче као иновативни маркетинг приступ

 

Пре много година, француски песник Жак Преверт изашао је у шетњу. Док је ходао, на улици је угледао просјака како моли за новац. Из неког разлога Жак је застао и обратио се просјаку: ,,Како је?“ Просјак је погледао у његовом правцу и Жак је приметио да је слеп. Држао је и хартију на којој је писало ,,Слеп сам. Молим вас, помозите ми.“ Просјак је одговорио: ,,Па и не баш добро. Људи пролазе и не остављају ми новац. Да ли би ми ти дао нешто новца?“ Жак је одговорио: ,,Ја сам сиромашан писац, немам новца. Али, можда бих могао да преправим то што ти пише на хартији.“ Просјак је дозволио. Жак је узео хартију, окренуо је, написао нешто и продужио у шетњу. Неколико дана касније Жак је шетао истом путањом и наишао на истог просјака одлучивши да му постави исто питање: ,,Како иде?“ Овога пута глас просјака се променио: ,,Људи су веома великодушни у последње време, стално прилазе, а мој шешир се пуни три пута у току дана. Хвала ти, хвала ти за шта год си написао на мојој хартији!“

На хартији је писало: ,,Пролеће долази, али ја га нећу видети.“ Жак је променио реченицу ,,Слеп сам“ у причу. Управо ова прича илуструје моћ причања приче(сторителинг). Људи се нису обазирали на слепца који тражи новац, али када је дочарао како је бити у његовим ципелама, када је поделио своју причу – људи су осетили емпатију и помогли су му.

Добре приче стварају и граде везе и чине да је људима стало.

Погледамо ли историју бизниса, не би требало да да нас изненади то што индустрије који остварују највише лојалности, највише пратилаца, најбоље везе са циљном групом су оне којие се баве сторителингом, односно причањем приче. Реч је о новинама, магазинима, филмским компанијама, телевизијским кућама. Њихов посао је причање приче и управо то гради везу са људима и чини да им је стало. То доводи до ситуације да већина нас жели да плати тим индустријама како би наша порука стигла до људи који обраћају пажњу на њих.

Исто тако, приче се употребљавају како би се људима приближили одређени производи. Традиционалне рекламе су се углавном односиле на истицање повољности одредјеног производа или услуге и убеђивање потенцијалних купаца да је баш ваш производ најбољи. Сада се више не ради о производу или услузи, рекламе највећих брендова сада теже да код потенцијалних купаца или клијената изазову одређен систем асоцијација при помисли на њихов бренд. Циљ је створити одређену емоцију. Компаније које то раде убедљиво најбоље су Цоца Цола, Ред Бул, Го Про… Узмимо као пример Цоца Цолу. Ако анализирамо њихове рекламе, уочићемо да они не рекламирају свој производ. У њиховим рекламама акценат је на дружењу, радости, весељу. Сви су једнаки, без обзира на боју коже, вероисповест, државу у којој живе. Када се слави рођендан, годишњица брака, венчање, Нова Година, Божић, романтичне вечери, окупљање са друштвом – Цоца Цола је ту, суптилно и неупадљиво. Они причају о весељу и дружењу и тако стварају емоцију утицајући на нешто што се у маркетингу назива периферна перцепција. Та прича нема велике везе са њиховим производом, али она даје невероватне резултате.

Добро, али то је Цоца-Цола која има милионе и милоне, па може да улаже у свој маркетинг…Стоп. Сетите се приче са почетка овог текста. Причање приче не захтева много новца, све што је потребно јесте креативност.

Ова стратегија се може употребити у било којој индустрији. Како? Па тако што свака компанија, организација или мала фирма може да исприча многе занимљиве приче о себи и о вредностима до којих им је стало. На тај начин може продрети до емоција купаца и клијената, које заправо имају највећу улогу при доношењу одлуке о куповини.