Ауторка: Мина Чоругић
Да ли сте икада чули да у Србији постоји бања у центру града? Постоји. Заиста необично, али истинито. Моја бака је била једна од сталних посетилаца Обреновачке бање и често је имала обичај да за њене послератне каде каже “старе каде јесу, али богами здравље увек донесу”.
Некада је одлазак у бање била ствар престижа. Само богата аристократија је могла себи да приушти
да оде у две најпознатије бање у Европи, Kарлове Вари у Чешкој и Баден Баден у Немачкој. Ту
репутацију свакако није имала Обреновачка бања, али је несумњиво била место које је
завређивало пажњу.
“Тражили воду, пронашли лек ”
Све је почело и више него скромно. Обреновац, 30 километара удаљен од Београда и град који лежи на две реке Сави и Kолубари, још од краја деветнаестог века је имао проблем са водом, посебно пијаћом. Тадашњи председник општине Тимотије Новаковић долази на идеју да ископа бунар у центру Обреновца, са намером да се направи јавна чесма. Анализу воде првог артешког бунара Б1 у строгом центру града 1898. године је извршио чувени српски балнеолог, доктор Марко Леко, а годину дана касније је утврђено и њено лековито својство. Он је тада одушевљено изјавио:
“Обреновац је срећно место. Овде ће бити бања боља од многих чувених бања у Немачкој”.
Поред главног састојка натријум-бикарбоната, вода садржи и значајан проценат сумпорводоника,
па се осећала на “покварена јаја”, као и мањи проценат јода. Ова вода је коришћена углавном за
прање и кување , а старе обреновачке домаћице су се клеле да нема бољег пасуља од оног
скуваног у овој води. Kада је ова вода и званично била проглашена лековитом, потврђено је било и
да лечи од хроничног катара стомака и црева, катара жучних канала, сипње, отока јетре, шуљева,
хроничног реуматизма, извесне врсте кожних болести, али и тровања металима и живом. Временом
се смањила издашност ове бушотине, па су уследиле бушотина Б2, 1928. године, као и бушотина Б3, 1958. године.
И док се Марица из Бањана у још прохладно мартовско јутро радује што јој је остало још пет
купања када ће бити “као нова”, уз малу примедбу “да се стави нека подлога када се излази из
каде”, знала је и то да су овде прве каде биле изграђене 1900. године када практично и почиње
развој бањског туризма у Обреновцу. Та иста година је забележена и на натпису са леве стране од главног улаза у бању, изнад прве продавнице сувенира у Обреновцу, где тачно пише: “Ђурађ Марковић, трговац, добротвор општине, 24. фебруара 1900. године”, док изнад самог лучног улаза у бању стоји натпис: “Варошко општинско купатило са минералном водом”.
“Обреновачко море”
Први пролећни сунчани дани доприносе да “Обреновачко море”, како гости града популарно зову
бању, засија у свом пуном сјају. Уласком у лепо поплочан пролаз из главне улице, на млечно
белим зидовима изложене су старе аутентичне фотографије простора на којем је никло прво
обреновачко бањско купатило, са подацима о дубини бушотина, температури од 21,5 степен целзијуса, извођачима радова и осталим подацима. Дрвене клупе, провидни кров и шарено цвеће у саксијама употпуњује ово место где се постиже хармонија тела и духа, чија је целокупна реконструкција званично завршена 20. децембра 2020. године, на дан општине Обреновац.
Младић носи спортску торбу на леђима и журно улази у бању. Душко долази на свој трећи третман
после повреде на тренингу. “Бања више није место само за старије који овде траже спас за своје
бољке, већ је као што видите, и место за рехабилитацију спортиста после спортских повреда”, изјавио је он. Срећна сам што сам у прилици да ову бању редовно посећујем и на свом телу осетим све благодети ове лековите воде”, започиње своју причу Драгица Максимовић из Београда , која
болује од мултипла склерозе већ четрдесетчетири године, а од тога десет година редовно посећује бању у центру града.
Зими у бању, лети на “Цевку”
Упоредо са варошким купатилом, Обреновчани користе сумпоровиту минералну воду и на
популарној “цевки”, изворишту на ливади , смештеној иза хотела, на улазу у град, која је добила
своје ново рухо у јуну 2020. године. Сада је лепо уређено место са два мања термална
базена, тушевима, дечијим игралиштем, угоститељским објектом, игралиштем за одбојку.
“Радимо, градимо и слушамо народ”, изјавио је председник обреновачке општине, Мирослав
Чуцковић на отварању Бањског купалишта на отвореном, на радост и одобравање својих
суграђана.
“Оно што ви имате у Обреновцу, нема нико у Србији”
Kада овако нешто изјави госпођа Гордана Поповић, директор Института за рехабилитацију, која је
и стручни сарадник за баленологију, као и стручњак која на целој територији Републике Србије
издаје дозволе за рад свих бања, то има посебну “тежину”. Додатно је нагласила и то да када
бисмо нашу бањску воду помешали са обичном земљом, тада бисмо добили квалитетно
лековито блато, чак квалитетније од оног сто га има надалеко познати рехабилитациони ценатар
“Игало” у Црној Гори. Уз овакву њену изјаву, можемо само да констатујемо да је заиста привилегија имати нешто што нема нико у Србији.
Последњи радови
Студентски радови12. јануар 2024.Мачеви и мачевање кроз епохе у Руском дому
Мисао дана12. јануар 2024.Ђорђе Балашевић
Фотографија недеље12. јануар 2024.Oливера Катарина
Интервју недеље12. јануар 2024.Слап тужбе, смрт за већину редакција у Србија