Вести из несвести

Шта је обележило годину за нама?

4. јануар 2012.
Jelena Ovuka

Испратили смо 2011. годину, годину Зеца по кинеском календару. Након дочека Нове 2012. године време је да сумирамо утиске и извршимо малу рекапитулацију најважнијих догађаја у претходној години.

Годину за нама обележили су протести, промене, сукоби, катастрофе, смрти филмских и музичких великана, али и „свадба века“. Била је ово година великих вести и значајних догађаја. Светска економија је у кризи, диктатори су свргнути, а природне катастрофе су изазвале хаос широм света.

Почетком године „Арапско пролеће“ уздрмало је Блиски исток. Талас револуционарних потреса, који је почео у Тунису у децембру 2010. године, проширио се у јануару на Египат и Јемен, а у марту на Либију и Сирију. Збачени су председници Туниса, Египта и Либије, а протести против диктаторских режима још увек трају у Јемену и Сирији.

11. марта разоран земљотрес јачине девет степени Рихтерове скале, најјачи у последњих 140 година, а затим и цунами погађају североисток Јапана и изазивају хаварију у нуклеарној централи „Фикушима“, чиме свет доводе до ивице нуклеарне катастрофе. Јапанска влада је предвидела да ће санација трајати 40 година.

Крај априла протекао је у знаку „венчања века“. Енглески принц Вилијам и Кејт Мидлтон венчали су се 29. априла у лондонској Вестминстерској опатији пред готово две хиљаде званица, док је пренос уживо пратило две милијарде гледалаца широм света.

Другог маја амерички председник Барак Обама саопштава да је Осама бин Ладен, оснивач и вођа милитантне групе Ал Каида, убијен за време америчке војне операције у Пакистану.

У Србији је крај маја обележило хапшење Ратка Младића, бившег генерала и команданта Војске Републике Српске, оптуженог за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности. Два месеца касније, крајем јула, ухапшен је и Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине.

Почетком јула медијски магнат Руперт Мардок приморан је да угаси најпродаванији британски таблоид „News of the World“ након што је откривено да је уредништво тог листа хаковало и прислушкивало мобилне телефоне. Таблоид, који је куповало више од седам милиона људи, угашен је након 168 година постојања.

22. јула свет је шокирала вест о терористичком нападу у Норвешкој, у коме је Андрес Беринг Брејвик хладнокрвно убио 77 људи у самом центру Осла.

У Сједињеним Америчким Државама је 11. септембра обележена десетогодишњица терористичких напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон.

20. октобра убијен је либијски вођа Моамер Гадафи у близини родног града Сирта, након 42 године на власти. Тиме је завршен шестомесечни грађански рат у Либији. Снимци на којима су забележени последњи тренуци Гадафијевог живота обишли су и запањили свет.

Током целе године широм света хиљаде људи је демонстрирало против власти и капитализма. У септембру су у Сједињеним Америчким Државама организовани протести против похлепе банака и економске неравноправности, а у децембру у Русији против доминације премијера Владимира Путина.

САД и Европа боре се са финансијском кризом која је проузроковала пад животног стандарда. Дужничка криза, која од 2009. године потреса Европу, запретила је опстанку заједничке валуте (евру), али и прерасла у озбиљну политичку кризу. Оборено је шест влада: у Грчкој, Италији, Шпанији, Ирској, Португалу и Словачкој.

У 2011. свет су напустили: оснивач и главни руководилац „Епл“-а Стив Џобс, врховни вођа Северне Кореје Ким Џонг Ил, енглеска кантауторка Ејми Вајнхаус, чувени рок гитариста Гери Мур, прослављени амерички филмски режисер Сидни Ламет, култни британски филмски редитељ Кен Расел, енглеско-америчка глумица Елизабет Тејлор, легендарни српски глумац Петар Краљ, као и позната српска глумица Оливера Марковић.

Ове године Русија је обележила 50. годишњицу од првог лета Јурија Гагарина у Космос, а Србија 50 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу.