Срећан пут

Субота. Подне. Београдска аутобуска станица. Сунчано. На улазу се сливају капљице отопљеног снега. Осећа се мирис бензина помешан са мирисом дувана. Изнад перона се виоре бројеви. Паркирани аутобуси чекају путнике да пристигну и сместе се. Испред стоје шофери који пакују ствари у бокс и проверавају карте.
Рампа се подиже. Један аутобус пристиже, док други одлази. Родбина, ових што одлазе, са сузама у очима маше и испраћа, а ових што пристижу раширених руку дочекује. Пристигли се поздрављају, грле, љубе, а са леђа им прилази човек са колицима који их пита да ли треба да им понесе ствари. Таксисти вичу „Такси, такси!“ и „Да ли Вам треба превоз?“. Они их погледају, окрену се,наставе да причају и одлазе својим кућама.
Шалтери за продају карата затрпани путницима. Редови се простиру до улаза на перон. У ћошку чекаонице спавају мигранти, који после дугих и непроспаваних ноћи уточиште овде пронађоше. Деца плачу. Мајке их ућуткују, нунају, грде, али не вреди. Од пртљага се не може проћи. Торбе и кофери се прескачу. Једни се саплићу, док их други вешто заобилазе. Испред службеног улаза стоје пушачи, који неуротично пале једну за другом да им што брже прође време.
Гужва у пролазу. Људи се међусобно гурају и пролазе. Студенти са нестрпљењем чекају пристигле пакете. Крај месеца. Све што су имали од Нове године се појело. Време је за нову туру мамине хране. Заљубљени парови се састају, док се други испред улаза на перон растају. Жене свраћају до трафике да купе магазине. Дуг је пут пред њима. Морају некако убити време. Трафика цвета од посла. Најбоље зарађује викендом.
Поред чекаонице налази се продавница пуна играчака. Заборавни родитељи, заокупљени послом, свраћали би ту по повратку са службеног пута да купе својој деци играчке. Данас, од како смо сви жртве транзиције, нико не свраћа. Понекад би неко дете или старија особа застали испред излога и само разгледали.
Одмах до продавнице налази се кафана. У њој се не види ништа од облака дима. Стољњаци су посути пепелом, пивом и изгорени жаром од цигара. Пепељаре су пуне опушака. За њима седе дежурни пијанци који долазе на јефтино пиво, путници којима је хладно да стоје испред и они што су поранили и чекају некога да допутује. У позадини се чује радио, који надјачава жамор гостију. Песме на радију прекида умилни женски глас. Путницима жели „Срећан пут“.