срећа и посао из снова не падају са неба

Интервју са Јованом Миљановић

Срећа и посао из снова не падају са неба, већ их креирамо сами

”Неки дивни нови људи су се појавили у мом животу, када сам емотивним вампирима рекла не, учинили да се опустим, насмејем и заборавим на све проблеме са којима се тренутно суочавам.”

Претходне три године пропутовала је свет, од Израела па до Исланда, и то како каже потпуно бесплатно. Студирала је на ФОН-у где на трећој години добија УГРАД стипендију и сели се у Америку. Посао је касније води у Абу Даби, Кипар, Дубаи и Лондон. Јована тренутно живи у Београду, победила је рак, бави се својим послом из снова – маркетинг консалтингом и редовно или колико јој то време дозвољава пише свој блог где се могу прочитати различите бизнис идеје или се пријавити на радионице које води.

“Што пре схватимо да живот у страху није живот, већ животарење, добићемо огроман ветар у леђа”

За све у животу се сама изборила и како каже: “срећа и посао из снова не падају са неба, већ их креирамо сами”, а свој данашњи успех и оно што је постала дугује својој упорности и пожртвованости. Много лепих и лоших ствари су сада иза ње, а по њеном широком осмеху никад не бисте рекли да је се са својих 27 година сусретала се са страшним болестима, великом борбом са собом, губитком пријатеља и депресијом са којом је имала проблем још од основне школе. Таман када у животу помислиш да не може бити горе од нечега, живот те демантује. Ако сам нешто научила након своје болести то је да у животу апсолутно нема правила. Не треба причати како не може горе од нечега, јер увек може горе и треба некада једноставно пустити да ти се лоше ствари на које не можеш да утичеш издешавају, а онда скупити попуцале делове, покрпити их и наставити даље. Пре болести Јована је живела здраво. На свом блогу је знала да с времена на време убаци колумну о здравој исхрани, веганству и важности бављења спортом.

У марту пре 2 године на једном од својих тренинга повредила је кичму. Често се са неком захвалношћу сетим тог момента, иако знам да звучи апсурдно. Као И већина И ја сам занемаривала своје здравље И нисам ишла редовно на прегледе. Нисмо свесни шта имамо док то не изгубимо. Након повреде отишла сам на магнетну резонанцу где су утврдили поред сломљених пршљенова И тумор од пет центиметара на јајнику. Од тада се моја дневна рутина знатно променила.Иако И даље устајем у 6 ујутру, уместо пут тренинга крећем се на релацији Дом здравља, Клинички центар, ВМА, Ургентни Центар, Народног фронта… Идем на прегледе, мало вадим упуте, мало вадим крв, и тако све у круг. Доктори су заиста љубазни И скидам им капу у којим условима раде, а колико имају посвећености за свој посао.

Јована има 27 година и за свог живота се сусрела са озбиљним болестима других људи око себе. Мене више мучи када је неко кога ја волим болестан или повређен, него када сам ја. Каже са благим осмехом на лицу. На тренутак је застала. На Јованином блогу скоро да не можете наћи приче из  приватног живота, странице су испуњене саветима о бизнису. Оно што ме нервирало више од рака су глупа питања људи из окружења попут “Како си?“ и “Ма није то ништа страшно”. Имам рак, наравно да сам лоше и од кад сте постал експерти у медицини да знате да није страшно. Рак, смрт, повреде, губици…дешавају се свима, колико год да си супер особа, дебил, млад или стар. Сви идемо у истом смеру и што пре схватимо да не постоји начин да избегнемо лоше ствари и да живот у страху није живот, већ животарење, добићемо огроман ветар у леђа, да живимо пуним плућима баш данас, јер је данас све што имамо. Рак ју је освестио и тргнуо, схватила је да је она та која је важна и да ако вечито буде гледала туђ уместо свог интереса неће далеко догурати. За време болести схватила сам дас сам  гурала неке ствари под тепих сама од себе претходних годину дана и сада сам их коначно пустила да изађу… Изашло је из мене и шта треба и шта не треба и коначно се осећам феноменално у својој кожи и не бих мењала свој тренутни живот ни за шта на свету.

„Не буди део нечега што ти не навлачи осмех на лице“

Не буди део нечега што ти не навлачи осмех на лице. Болест те научи да је живот је превише кратак за неукусну храну, разводњена пријатељства, солидне везе и прихватљиве послове. Чудна ствар се десила од када сам се разболела, а то је да људи које дуго знам и који су ми некада пријали, тренутно ми само уносе негативну енергију и нервозу, а неки дивни нови људи, који су се појавили у мом животу, када сам емотивним вампирима рекла не, учине да се опустим, насмејем и заборавим на све проблеме са којима се тренутно суочавам. Јована је тренутно на “Хуман детоx-у ” не виђа се, не комуницира и избегава друштво оних људи који су статични, који је чине емотивно изнуреном, уморном и после којих би најрадије преспавала дан. Преиспитала сам себе по ко зна који пут са  каквим људима се окружујем и коме дозвољавам да негативно утиче на мене. Ако те људи испразне након виђања, онда је то тренутак да преиспиташ зашто си се уопште нашао са њима. Мој број има мање од 100 људи, а на телефон се јављам само ужој породици и никоме више. Своје пријатеље волим да видим уживо да их загрлим и да попричамо као људи, а не да се куцкамо у празно. Са благим разочарењем на лицу наставља. Нажалост сам се у једном тренутку окружила људима који ме зову на кафе да би ме искористили за неки контакт, информацију, добили бесплатне савете везано за њихов блог, бизнис или нешто треће.

„Цену успеха ћес свакако платити, само види да плаћас валутом која ти највише одговара“

У својим студентским данима, а и касније, научила сам да се сналазим, односно користим шансе које су дате свима нама.. Јована је бесплатно студирала у Америци преко УГРАД стипендије, побеђивала на разним конкурсима и освајала путовања широм света. У њеним очима се види понос. Касније су ме звали да предајем о маркетингу на многим конференцијама. Требало ми је две године да почнем да наплаћујем своја предавања и консултације и заправо почнем да ценим своје време. Говори кроз осмех. Међутим, иза свих тих путовања, крије се и њихова лоша страна. Раздвојеност, депресија, усамљеност. Сваки пут, сама у новом окружењу, почињала сам из почетка. Ново окружење, нови људи, нова теретана, нови стан, нови проблеми. Прошла је прстима кроз своју лепршаву косу до рамена. Одувек сам имала густу косу, цело детињство, све тамо негде до факулета и одласка у Америку. Преселила се 2011. године, због студија. Променила сам окружење, навике. Школски мени је био језив, а ја нисам имала паре да купујем органску веганску глутен фрее храну, већ сам само миксала једну те исту ствар са школског менија у круг. Те године почела је да ми опада коса. Некада мање, некада више, али сваки следећи пут нашла бих после прања косе жбун косе у кади и то је било језиво, али ја се тада нисам имала времена бавити тиме и сачекала сам повратак кући. Након успеха у Америци, Јована добија инвестицију за свој стартуп и сели се у Дубаи, где ради на развијању своје апликације.  Живели смо у соби и спавали у једном кревету нас троје из екипе. Радили смо по цео дан, а физичку активност нисмо имали. Сећам се среће кад сакупимо мало више новца и почастимо се укусним теглицама џема из продавнице, које су за нас биле луксуз. Не бих у том тренутку мењала ту теглицу џема ни за  шта на свету. Стварно научиш да се радујеш тим ситницама. На свом телефону показује слику из тог периода, на слици је троје људи, Јованино лице је бледо и делује доста уморно, али очи јој се сијају, у њима се види победнички дух.

Ја сам изгубила пуно “пријатеља” у последњих пар година. Нису разумели зашто устајем у шест ујутру, а лежем у рано, прескачем изласке, не пијем алкохол, путујем сама, тренирам. Како могу да будем срећна тим начином живота, када они никада не би били.  Нису капирали зашто плаћам тако високи цену да бих постигла оно што за мене значи успех и зашто ми је то толико битно. Застаје замишљено са трунчицом туге у гласу, али брзо наставља. Свака остварена особа и прави пријатељ ће бити понасан на тебе када ређаш успехе, подржаће те и можда и научити нешто од тебе. Они други ће да ти се чуде, да те оговарају или да ти завиде.Цена успеха може да буде јако висока и нечим мораш да је платиш. Човек треба да зна да ће својом дивном енергијом увек привући нове људе. Једну ствар себи понављам: Цену успеха ћес свакако платити, само види да плаћас валутом која ти највише одговара.

Тамара Михајловић