СРЦЕ АЗБУКОВИЦЕ

На магистралном путу Шабац- Бајина Башта, у мирису боровине и свежег речног ваздуха, налази се градић утврђен почетком 19. века. Са источне стране обгрљена Соколским планинама, са западне, увек студеном, брзом и бистром реком Дрином чији дотрајали мост спаја две државе, на источној притоци, Љубовиђи, лежи Љубовија.

Иако истраживања казују да је живот у цетру Азбуковице почео још у млађем каменом добу, Љубовија је тек 1860. постала сеоско место, а 1981. године, указом Милана Обреновића, варошица. Две деценије након тога, због хировите Дрине, устаљује се на свом садашњем месту. Због тог специфичног положаја, Азбуковица, као и сама Љубовија, била је међу првима на удару у Првом светском рату, о чему сведочи спомен-костурница на Мачковом камену.

Пре самог уласка у град, на ушћу Љубовиђе у Дрину и најпознатијем купалишту, налази се запуштена грађевина ,,Мотел“, чији су прозори поломљени и облепљени старом хартијом. Некада је то било место на ком су мештани прослављали склапање брака, малу и велику матуру, а мањи околни клубови одседали за време припрема. Упркос данашњем непримамњивом изгледу, место лети добија свој стари сјај када омладина заборави генерацијске разлике и са старијима се упусти у шах или карташку игру на тераси мотела. Ушће је и циљ Дринске регате која се одржава друге суботе јула још од 2001.

Пратећи главну улицу, на другој раскрсници, јасно се раздвајају два света. Пут десно води ка кућама изграђеним још у доба самоуправног социјализма, где ретко која у дворишту иза куће нема стоку и живину. Пут лево води ка центру и урбанизованом делу са зградама, кафићима и кафанама, чији део се петком и за време вашара претвара у отворену пијацију и тако спаја ова два, наизглед, различита света.

Недалеко одатле налази се и зграда Општине преко пута које се, на калдрми, налазе црква Светог Преображења, коју је пројектовао Рус Василије Андросов 1930. године, и споменик антифашистичким борцима, којег од ове године краси и фонтана. Мађутим, праву лепоту ова општина открива у својим руралнијим деловима.

На платоу Соколске планине, покрај обале реке Грачанице, испод кречњачке стене високе 600 метара на којој се налази тврђава из римског доба (у време Турака неосвојив бастион), смештен је манастирски комплекс посвећен епископу св. Николају Велимировићу, познатији као Соко град. На највишој литици изнад манастира подигнут је позлаћен крст висок 13 метара. Пут ка њему је узан и стрм, а симболично га украшава седам капелица од камена у којим се налази по једна икона и Божја заповест.

Римски мост познатији као „Латинска ћуприја“ налази се на некадашњем караванском путу према Ваљеву, у нетакнутој природи и чистој Љубовиђи. Изграђен је у време Римљана, у облику лука, од камена, а уместо малтера упоребљено је растопљено олово узето у руднику који се налазио у близини места где је грађен мост.

Иако њени врхови нису више неосвојиви бастиони, Љубовија стално вреба са леве стране магистралног пута и са нестрпљењем ишчекује да својом лепотом освоји срца случајних пролазника.