Интервју недеље

Србима из дијаспоре неопходна званична институција

27. новембар 2017.
Марија Стојановић

Канцеларија за дијаспору је Савезу Срба у Румунији за пројекат очувања српског језика и ћириличног писма дала исту количину средстaва коју је дала Модној ревији Срба у Црној Гори. За финансирање својих активности, Савез добија 99 одсто средстава од румунске државе.

Каква је заиста подршка матице Србима ван граница своје државе?

Председник Савеза Срба у Румунији, Огњан Крстић, говори о уједињењу Срба из региона и дијаспоре, финанирању и бројним активностима Савеза.

Хоће ли се економска дијаспора из западних земаља активирати и тражити државну институцију у матици?

Проблем економске дијаспоре јесте то што не може да се уједини. Ја сам на последњој седници Одбора за дијаспору и Србе у региону захтевао и предлагао заједничко размишљање. Међутим, заједнички представник – то је, иако најбоље, веома тешко изводљиво. Наше искуство је јасно, само ако јединствени наступимо можемо да остваримо своја права. Појединачно никада нико неће моћи да оствари своја права! Један од наших бројних успеха је што смо овде у Румунији под једном организацијом којом своје интересе и права чувамо и бранимо. 
Срби се полако дистанцирају од свог корена, а узрок тога је нејединство српских заједница. Потребно нам је институционално повезивање са Србијом. Било је такве иницијативе када је постојало Министарство за дијаспору и то је био један знак пажње матице према Србима у дијаспори. Није нормално да не постоји тело које ће пратити догађања у дијаспори, поготово тамо где постоје материјали за дијалог и поготово где су својим деловањем људи доказали да могу бити од поверења. Неопходно је да постоји једна званична институција, као што је на пример Матица исељеника Србије, која ће имати и подршку државе и Владе.  Она би требало да има  могућност да формира и изводи своје програме.

 

„Сви Срби ван граница нису само мост сарадње матице и других државе, они су отворена врата. Ми смо, као Савез, активно учествовали у процесу отварања граничних прелаза. Сада Румунија има највише отворених прелаза са једном суседном државом, а то је Србија. Осим лакшег повезивања људи, ту је веома битно да Срби и сви људи који поштују и воле Србију имају могућност да комуницирају са Србијом.“

 

Из којих извора се Савез Срба финансира?

Ми се финансирамо из државног буџета државе Румуније која даје 99 одсто наших средстава,  јер смо се изборили за то право. Уставом смо препознатљиви као национална мањина и имамо право да користимо наменска средства за очување националних идентитета. Паметно улажемо и пратимо резултате таквих пројеката и програма у које смо уложили. Увек је боље да и матица стане уз такве пројекте и програме, барем успешних организација и друштава. Десило се, на пример, да је Канцеларија за дијаспору Савезу Срба за пројекат очувања српског језика и ћириличног писма, који је већ активан, дала исту количину средстава коју је дала за пројекат Модне ревије Срба у Црној Гори.

Како попуњавате алтернативне фондове из којих плаћате стипендије деци која желе да се школују на српском језику у Темишвару?

Делом су то донације, делом из симболичне продаје наших публикација, али највећим делом преко пројеката за које аплицирамо према ресорним министарствима из Румуније и Србије. На пример, велики пројекти и акције, као што су Дани српске културе који се одигравају у свим градовима Румуније у којима живе Срби – од Букурешта, Арада, Темишвара где је и централна манифестација смештена. С обзиром да полако губимо језик, највише склапањем мешовитих бракова, веома је битно да децу усмеримо на учење матерњег језика.

 

„Жао ми је када приметим да се Срби из дијаспоре стиде свог порекла. Поготово друге или треће генерације. То није био случај са Србима у Румунији и Мађарској. Када нам је било тешко, ми смо своје српство носили и преносили на наредне генарције. Питам се понекад да ли ми, садашњи житељи Румуније а пореклом Срби, имамо уопште право да духовно, верско наслеђе изгубимо? Морамо га пренети у аманет, јер нам другачије нико не би опростио.“

 

Које активности постоје у оквиру Савеза Срба Румуније?

Домен наших активности обухвата преко 20 КУД-ова у којима је између осталих и пет стотина деце, пет народних и тамбурашких оркестара и неколико хорова, јер је све то било и остало у традицији Срба са ових простора. Издајемо преко 15 наслова годишње, међу којима има разних жанрова књижевности, поезије и прозе. Нарочито су битне  Монографије јер су оне траг нашег постојања који желимо да отргнемо од заборава.
Савез издаје и први научни часопис Срба у расејању, Исходиште, који има академски печат као научни допринос. Такође, издајемо часопис који је стриктно окренут књижевности, Књижевни живот, који излази два пута годишње. Уређује га наш бивши председник, а сада почасни председник Славомир Гвозденовић. Тај часопис није уско окренут активностима наших људи у Румунији на овом плану, већ обухвата све битне новине које се дешавају у домену књижевности код Срба у целом свету.
Научно истраживање културе Срба са ових простора је нови пројекат на коме радимо. Сарађујемо са Филозофским факултетом у Нишу, Западним универзитетом у Темишвару, ФМУ, Етнографским музејом. Направили смо један оквирни план истраживања у свим доменима, од језика, историје, културе традиције. Сваке године поводом ових истраживања организујемо научни скуп.
Покренули смо пројекат  Српски језик – мој матерњи језик, у оквиру кога се изучава српски језик кроз много тема, од историје до гастрономије.

Каква је медијска подршка румунских а каква српских медија када су у питању Ваше активности?

Када су неки значајнији пројекти и манифестације у питању, шаљемо прес материјал РТС-у као јавном сервису Србије, али и свим институцијама које су значајне и битне за дешавање које организујемо. То исто шаљемо и медијима овде у Румунији, користимо службу за медијатизацију догађаја – службу која је при градској општини Темишвара.На регионалном радију Темишвара постоји једночасовна емисија на српском језику, а једном недељено и емисија на регионалној телевизији. Користимо и могућност промовисања преко портала који су део департмана за међуетничке односе и који су на националном нивоу. Веома нам је битно да Србија, регион, али највише румунска држава сматра битним наше садржаје, поготово када тражимо подршку за пројекте које радимо. Веома је важно да нас већинско становништво упозна и прихвати. Можда нисмо бројчано јаки, али смо медијски заступљени и то заслужујемо нашим културним активностима. Ти програми су постали атракција и румунском становништву.

Са којим српским удружењима из других земаља дијаспоре и региона сарађујете?

Сарађујемо са свим удружењима која промовишу српску културу на исти или сличан начин као наш Савез, од Црне Горе, Хрватске, Словеније, посебно Мађарске јер се са њима највише разумемо. Такође, радимо на промоцији тих организација овде у Румунији, организујемо  њихове вечери, а повезујемо се и са матицом. Заједно наступамо и према матици, јер је веома битно да нас Срби из Србије упознају и доживе као своје. Нама је најважнија морална подршка матице, јер ако је она уз овакве мале заједнице и савезе, нама је много лакше да очувамо сами себе, а  са нама и читаво српство распоређено по Румунији.