СРБИЈИ ЋУ УВЕК ПОМОЋИ

Тим студената Правног факултета Универзитета у Београду учествовао је на једном од најпрестижнијих студентских такмичења из области међународног јавног права Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition, које је одржано од 31.марта до 6.априла у Вашингтону. Овај тим који је остварио завидне резултате, предвођен је Фулбрајтовим стипендистом професором Полом Керијером. О томе како је уопште дошло до сарадње са Правним факултетом, од каквог је значаја Фулбрајтов програм за Универзитет у Београду и шта му се највише допало у Србији, при одласку из наше земље разговарали смо са професором Керијером.

Како сте уопште дошли до могућности да радите на Универзитету у Београду?

Како сам већ девет година професор Имовинског права, са тренутне позиције био сам у могућности да узмем два семстра плаћеног одсуства. Иако није обавезно, за мој тренутни положај на факултету, предавао сам многобројне међународне правне курсеве, без икакве надокнаде, само зато што сам сматрао да је то веома важно за мене. Та моја изванредна посвећеност међународном праву, квалификовала ме је и пружила ми сјајну прилку да радим на Правном факултету Универзитета у Београду. Како сам већ живео и радио у пет европских држава ( Француска, Италија, Словачка, Чешка и Румунија), био сам у потрази за земљом у транзицији ( какав је био случај са Чешком и Словачком), надајући се да у њој могу да урадим нешто добро.

Какав је значај Фулбрајтовог програма за Универзитет у Београду и Србију?

Фулбрајтов програм је највећи научни и јединствени програм размене у свету. Не-амерички научници могу да предају, истражују и уче у САД, али и амерички научници могу да предају, истражују и уче у свим страним земљама које учествују у Фулбрајтовом програму. Заиста је важно да Срби, на пример, имају прилику да искусе живот америчког универзитета на његовим највишим нивоима. Међутим, не треба заборавити, колико је важно и то да амерички научници могу да раде у Србији и другим земљама. Универзитет у Београду има дугу, изврсну и вишегодишњу традицију која може бити побољшана уз помоћ снажног партнерства Фулбрајтовог програма, како оних који на тај програм одлазе, тако и оних који долазе. Користи од Фулбрајтовог програма су дугорочне, разлог постојања ових програма је од највишег едукативног и моралног значаја. Склапају се партнерства, размењују идеје, унапређује знање, пријатељства се подстичу, а културе деле.

Шта су током такмичења амерички студенти могли да науче о Србији и Србима?

Међународно право и међународни односи су веома сложени. Често, „истина“ није црна или бела, већ је више компликована и изнијансирана него једноставна. Светски поредак је засновaн на консензусу, али увек уз уплитање моћи политике и прагматике. Српски студенти поседују софистицирано разумевање права и политике, не само Балкана, већ и Европске уније. Веома је важно да сваки народ има прилику да дискутује и објасни своје потребе, и да њихови стручњаци имају свог удела. Ако они који стварају политику имају више углова и тачки гледишта на различите проблеме, више одговарајућих јединствених решења може бити пронађено. На овом такмичењу српски студенти су одрадили одличан посао. Поделили су своје виђење политике и права са конкуренцијом, и обезбедили храну за своје мисли из различитих (али валидних и интелигентних) перспектива. Изузев тога, ови студенти ће вероватно и даље бити укључени у међународно право и међународне односе, па се користи од размене са овог такмичења настављају и у будућности.

Колико је Вама значио рад са српским студентима и шта сте од њих научили?

Биће ми потребно још неко време и нека помало временски даља самопреиспитивања да сазнам колико сам користи имао од овог искуства. Али већ осећам да сам постао бољи предавач због неких ствари које сам научио од мог Jessup тима и због искуства које сам стекао на Правном факултету у Београду. Само да додам, да је истинска предност Фулбрајтових програма та што дају неупоредиву могућност наставницима и научницима да побољшају своје вештине. Ја ћу у тим погодностима уживати годинама, и бићу у могућности да их пренесем и својим студентима у САД.

Колико су ова такмичења важна за побољшавање слике у свету Универзитета у Београду?

Важно је да Србија задржава своје место у светском поретку- за преговарачким столовима, округлим столовима, приптписивању уговора… Свет ће наставити да расте и да се развија, без обзира да ли Србија учествује или не. Такмичење попут Јессуп не само да обучава нове будуће адвокате и дипломате да сврсисходно учествују у развоју светског поретка, већ и пружа могућност размене идеја и стварања контаката. Дргим речима, постоје краткорочне користи, али и оне дугорочне природе. Србија има јединствену и поносну историју, добила је Устав рано, карактеришу је векови борбе против Турака, опстанак по Аустроугарском царевином, сукоби на Балкану и чак два Светска рата у протеклом веку. Све ово може бити заборављено ако сви они који су српског порекла постану ограничених погледа. Не постоји бољи начин залагања, заштите Србије него да се пронађу млади, образовани људи који ће је у позитивном светлу представљати.

Који су главни квалитети и предности нашег образовног система и наших студента у односу на иностранство?

Из мог искуства, са студентима са којима сам се сусретао радећи на Универзитету у Београду, они заиста имају импресивно образовање у основама- математика, политичке науке, књижевност… и право, наравно. Може бити да је у вашој земљи образовање шире и врло вероватно ригорозније него у другим земљама. Међутим, неки системи, какав је у САД , промовишу- општи бољитак, слободно размишљање, инвентивност и креативност, а да не помињемо различитост. То је овај други део који сам се надао да ћу да оставим Србији. Али ја не бих мењао савршенство основног знања студената. Идеалан баланс је негде између та два пола.

Шта је неопходно променити у нашем образовном систему?

На студентском нивоу , мислим да систем може да буде побољшан проналажењем начина за обуку студената, да размишљају о одговорима и решењима више директно, уместо да се фокусирају на оно што посебно професор жели да чује како би добили добру оцену. На прагматичком нивоу висока оцена је први приоритет. Међутим, осећам да „Академија“ (Правни факултет) чији сам и ја члан, не заборавите, избегава ствари које су нове и прогресивне. Учење како да се постигне решење, не само говорећи онима на власти оно што желе да чују ће довести до света који је све ближе меритократији. Искрено се надам да ћете ово схватити као предлог, а не као критику. Међутим, треба само погледати колико најпаметнијих и најбољих одлази из Србије, тражећи образовање или посао, за Лондон, Њујорк или Чикаго… Када „особа коју знате“ постане важније од онога „шта знате“, или чак и више на одговарајући начин „, шта можете да урадите,“ значи да постоје простори које је неопходно побољшати.

Шта вам се највише допало у Србији?

Људи. Декан Сима Аврамовић, мој тим – Милена, Петар, Јелена, Никола… и други.

Планирате ли да наставите сарадњу са српским универзитетима?

Да, иако су одреднице о томе у ком правцу наставити сарадњу можда помало нејасне. Надамо се да ће се такмичење Јессуп наставити и да ћу бити у могућности да помогнем неким будућим тимовима. Премда сам већ два пута стипендиста Фулбрајта, ја ћу увек наћи начина да се помогне Универзитет у Београду, Србија…