Србија земља месождера

Чини се да контроверза која окружује вегетаријанце и вегане полако постаје све интезивнија међу Србима. Како неко напомене да не једе месо или друге животињске производе, одмах следе реакције типа – “Како уносиш протеине и гвожђе?”, “не једеш месо?” или фаворит – збуњени поглед који изражава незадовољство. Било да се ради о начину исхране или неком другом аспекту приватног живота особе који “боде очи” јер искаче из конвенције, никада није пријатно када се нађемо у врућој столици испитивани о личним изборима који ни на кога другог не утичу. Нити га се тичу.

Пре свега, морамо решити највећу заблуду у коју многи верују. Вегетаријанска исхрана није исто што и веганска! И ако спадају у исти кош, вегани и вегетаријанци нису исти. Вегани се одричу свих намирница које су животињског порекла и ту спадају и млеко, јаја, сир… итд. Вегетаријанци из своје исхране избацују, углавном, само месо. С тим што постоје и неки који не једу ни јаја, ни рибу.

Када смо то објаснили, време је да се посветимо стереотипу који, очигледно, влада међу карниворима Србије – а то је да су вегани и вегетаријанци наметљиви.
Није истинито рећи да сви теже да вас повуку на “тамну страну” и убеде у бенефити живота без меса. Многи хербивори (хајде да их тако ословимо), управо због стереотипа који их окружују, бирају да не говоре о свом начину исхране јер је изузетно непријатно даље испитивање и задирање у нечију приватност. Исто тако, није истинито тврдити да не постоје они чије лицемерије изазива мучнину. Они, који су до јуче, по силним славама и обилним породичним ручковима, сласно полизали прсте након што су слистили пола кила јагњетине, а данас са упућеним дегутантним погледом питају – “КАКО МОЖЕШ ДА ЈЕДЕШ УБИЈЕНУ ЖИВОТИЊУ?!” Наравоученије, има нас разних.

Елем, и ако хербивори представљају једну од најмањих друштвених група у Србији, свакако су и једна од најомрженијих поред LGBT заједнице, Рома и избеглица. Објективно гледано, и није толико тешко практиковати веганску или вегетаријанску исхрану у Србији уколико можете да се ностите са притиском околине. Будући да смо Срби – нација која обожава обилна јела са месом као главним састојком, када се један српски православац одлучи за “западњачки” начин исхране по дефолту бива, на неки начин, изопштен. “Помутили му медији мозак”, како би рекли.

Рат између карнивора и хербивора у Србији доживео је занимљиви полет када су зидови зграда Београда украшени интересантним графитима прасића, пилића и кравица са натписом “GO VEGAN”. Наравно, овај подмукли подухват „вегуна“, како их ословљавају, који су хтели да скрену пажњу на саму индустрију меса и разарајуће последице које има по животу средину (или за самопромоцију, ко ће га знати), нација је схватила као напад на српски менталитет. Или као вандализам, јер Боже мој, наше зграде су изузетно очуване, како их није срам да их на тај начин оскрнаве?
Било како било, карнивори су пројектовали противнапад, решени да оштро санкционишу ово девијантно понашање. Рат је доживео своју кулминацију са организованом групом присталица на фејсбуку која је решила да, наоружана виршлама, нападне отварање другог „Begevege” фестивала на Тргу Николе Пашића прошлог месеца. Срећом по вегане, обећаване виршле нису летеле по фестивалу.

Изгледа да је закључак да, тренутно, нисмо довољно толерантни за све што је другачије. Чак и онда када на нас нема никакав директан (или индиректан) утицај. И ако је, можда, у очима карнивора читава ствар урнебесна, свакако није уљудно нити цивилизовано некога понизити или умањити само на основу његових личних избора. Исто као што није прихватљиво да било ко било коме намеће кривицу јер бира да једе месо… Ипак је то ланац исхране. Што би Џон Стјуарт Мил рекао – „Човек треба да буде слободан да живи и гради свој живот како жели, без мешања других, све док то једнако право не одузима другоме“
На крају крајева, зар не постоји лепота у томе што смо сви различити?