Награда Боривоје Мирковић

Срби говоре англосрпски

29. новембар 2011.
Jelena Petrović

БАЈ Д ВЕЈ, ХЕЈТУЈЕМ ТЕ ШТО МИ НИСИ ЛАЈКОВАО СТАТУС

„Поплава“ енглеских речи у српском језику ,,Перформанс на фешн вику је био један нонсенс на стејџу. Уместо да буде транспарентно, креаторов селекшн стајлинга и кастинга манекенки је био превише клос мајндед“.

Ако сте помислили да гледате страни програм, преварили сте се. Ове реченице сте могли да чујете од водитељке на домаћој телевизији. Међутим, овај пример није усамљен. Телевизија и новине „поплављени“ су речима које нам долазе из енглеског језика.

Колико пута сте се нашли у друштву, а да нисте разумели шта је ваш саговорник „Енглез“ хтео да каже? Према речима седамдесетогодишње баке Милке, у Кнез Михаиловој улици осећа се као у Лондону. Називе продавница не може ни да изговори ни да разуме. А када јој унука каже да је кул, бака Милка помисли да је културна. Да ли Срби све чешће користе англицизме?

КНЕЗ МИХАИЛОВА ЗЕМЉА ЧУДА

Познати српски лингвисти Иван Клајн и Милан Шипка у ново издање Речника страних речи и израза намеравају да уведу речи као што су „хејтовање“, „лајковање“, „гугловање“… Како каже један од аутора, академик Иван Клајн, „постоји оправдана потреба за увођењем англицизама у речник.

Некада је српски језик био препун германизама и галицизама (немачких и француских речи), а данас је ,,тренд“ енглески, који је језик глобализације. Наш главни посао није да прогонимо англицизме, већ да пазимо да се српски језик не заборави“, подсећа Клајн.

Он сматра да српска лексика јесте у лошем стању, али не због енглеских речи. Према професору Клајну, главни кривци су: средња школа- где нема наставе матерњег језика, већ се предаје само књижевност, потом недостатак званичне бриге за језичку културу и медији.

Професорка лингвистике на Филолошком факултету у Београду, Рајна Драгићевић, посебно истиче штетност медија, односно лиценцираних часописа, које данас многи читају, а посебно млади.

„Ово су неки од наслова из часописа „Јоy“: Лепршаве цоол пелерине, Црyстал Татоо, Стyле Стар… Где се не може говорити о англицизмима, већ о чисто неприлагођеном енглеском језику у српском“.

Како она каже, уредници лиценцираних часописа забрањују лекторима (њеним некадашњим студентима), да из текстова избацују англицизме. Професорка Драгићевић наводи и пример новинарке, која без икаквог разлога у српској реченици користи енглески узвик: Wоw, већ ми је тридесет! Улога медија је данас већа него улога школе.

Професор Клајн наглашава „да се данашње генерације образују на гуглу, фејсбуку, твитеру, јутјубу…“ Али стање није сјајно ни у штампи ни на телевизији! Новинари се често улагују публици. Садржаји се прилагођавају неписменој већини. Новинарка дневног листа „Новости“, Вукица Стругар говори о томе да су, уместо да буду чувари језика, новинари постали највеће „штеточине“.

„Постоји једна циљна група. Битан је тираж. Не обраћа се пажња на публику старијих генерација која није учила енглески у школи. Они се чак и у Кнез Михаиловој улици осећају као Алиса у Земљи чуда“.

„СТРАНГЛЕ“ ЈЕЗИК У СРБИЈИ

Да ли сте примили и послали поруку са ОМГ, ЛОЛ, позз, плиз, сори? Нећемо зато кривити само медије. Кривица је и наша. У банци вам нуде кредите са грејс периодом, шопингујете, идете у џим, зову вас на ивент. Да ли полако заборављамо српске речи или их користимо у жељи да звучимо модерније?

Психолог, Жарко Требјешанин, каже да код људи има и помодности и лењости, па не желе реч да преводе већ је „узимају готову“. То су Стеријине покондирене тикве.

„ Мотив да се употребљавају стране речи је тај што човек мисли да ће добити на важности, жеља да се савлада осећање безвредности и уклоне неки комлекси.

Требјешанин сматра да можемо говорити о комплексу „малог народа“ код Срба, који је стваран вековима у назад и делује разорно по нас. Са овим се слаже и професор стилистике и реторике на Факултету политичких наука Добривоје Станојевић, који веома сликовито то описује.

„ Уколико овако наставимо, говорићемо неким „странгле“ језиком у Србији. Сведоци смо да децу у вртићу уче најпре енглески, па српски. Зато се енглески научи како-тако, а српски језик никако. Ко је још ишао да научи културу говора, лепо понашање, елементе реторике?“, пита се професор Станојевић, и додаје да је „свако од нас слушао енглески код другоразредних предавача, а да не зна ваљано српски језик“.

НИСАМ У ФУЛУ ОВИХ ДАНА

,,Енглезисти“ су најчешће млади, за њима мало заостају средње генерације, док их старији не разумеју. Овај разговор двоје средњошколаца не би разумела старија особа: „Хејтујем те што ми ниси лајковао статус на фејсу!“ „Сори, али нисам у фулу ових дана“. „Ма, ок је, ишчилирај“. У овом разговору лингвиста Милка Цанић не види ништа чудно. То је одсуство језичке културе, каже она, и против тога се морамо борити.

„Енглеска реч не сме да се одомаћи. Корист је мала, а штета немерљива. Свакога дана у наш језик „уђе“ на десетине енглеских речи. Ми морамо најпре да васпитавамо младе да воле свој језик и да се првенствено њиме служе“, каже Цанић.

Ипак, лингвиста Ранко Бугарски, сматра да се у данашњем свету не може живети без енглеских речи. „С друге стране, све што се преузима, треба да се узима и прилагођава са мером и знањем. У радњама вам продавачице кажу: Шта могу да учиним за вас? Што је директно преузето из енглеског, уместо јасног- изволите. У Дневнику чујете водитеља да каже: Моје име је…, уместо- зовем се. Када гледамо филмове, често прочитамо реченицу попут: Питао ме је да се удам за њега! Уместо- запросио ме је. Ово је директно повођење за енглеском синтаксом. Тако се и реч икада (енглеска евер) код нас појављује на крају реченице, па имамо – најбољи тенисер икада, уместо- најбољи тенисер свих времена“, објашњава Бугарски.

Професор на катедри за англистику Филолошког факултета у Београду, Борис Хлебец, тврди да је „некада економичније и брже преузети речи из енглеског језика, и то су већ сада интернационализми. Бестселер, лап-топ, банџиџампинг су дубоко укорењене речи у наш језик и нема потребе изгонити их.

Лакше је рећи не волим банџиџампинг, него не волим да скачем с велике висине закачен ужетом за ногу“. Хлебец сматра да „није погрешно ако англицизам развије значење које нема у енглеском језику, ако то одговара потребама говорника. На пример, цлосет се у данашњем енглеском језику не користи у значењу које има англицизам клозет у српском. Да би се добило право значење потребно је употребити сложеницу wатер цлосет“.

Међутим,  Хлебец истиче да још не треба бринути за будућност српског језика, јер се англицизми нису превише укоренили, па их из тог разлога у сленгу, где би се очекивала њихова највећа употреба, нема превише. Туђицама се не могу градити јаке и потресне слике, оне могу бити само „фенси“, закључује Хлебец.

ВУК ПОЗДРАВЉА СРБЕ

Колика год била наша потреба за англицизмима, питање је колико су људи свесни значаја очувања српског језика. Још је пре девет векова Стефан Немања препоручивао да језик треба чувати као земљу, као град. Али језик се не може бранити вештачки мерама, чак и онда када треба да се брани. То показује пример Италијана.

Под Мусолинијевим режимом, пуризам је постао званична државна политика. Стране речи су забрањиване, постојао је списак италијанских замена за англицизме. Међутим, ни то није помогло да се смањи њихова употреба. Другачија је ситуација код Француза, који не могу да прежале што више нису први светски језик.

Код Француза је школство јако и језичка питања се регулишу на државном нивоу, па су уз помоћ тога у знатној мери успели да ограниче прилив нових англицизама, и замене их посебно смишљеним француским кованицама.

Професор Клајн, каже да „никада ниједан језик није ’угинуо’ због позајмљених речи, иако су у многим земљама пуристи предвиђали да ће језик ’пропасти’, ’изгубити душу’, ако се не забране туђице. Ако српски језик не преживи, то ће бити само зато што српски народ неће моћи да преживи од привреде у својој земљи“, сматра он.

„Поплава“ англицизама долази након 2000. године, после друштвено-политичких промена у земљи, због усаглашавања са страним прописима уз изостанак сарадње са стручњацима за језик. Како се „странгле“ језик не би укоренио, неопходно је да се усагласе и свој допринос дају држава, научне институције, школа и медији.

Ово изискује постојање Комисије за језичка питања, која би смишљала језички исправне речи као замену за англицизме. Чињеница је да су англицизми свуда око нас и да су потребни. Али њихова употреба се мора довести у склад са српским језиком, како се неке српске речи не би заборавиле. Када би се Вук данас нашао међу Србима, не би их разумео.

Јелена Петровић, Сузана Милошевић