Соба(The Room, 2003) проглашен је најгорим филмом на свету- од глуме, преко монтаже до камере, приписују му се незахвалне титуле попут „Орсон Велс неквалитет“ и „Грађанин Кејн лоших филмова“, али људи упорно настављају да га гледају. Већина сматра да је овај најбољи најгори филм на свету нешто што обавезно мора свако да погледа бар једном у животу. Листа зашто то треба да урадите је дугачка.
Поред тога што је редитељ овог филма, Томи Визо потписује сценарио, продукцију и тумачи главну улогу. Ни 15 година касније од настанка филма, о Визоу се ништа не зна.
Његов енглески је, у најмању руку, чудан – измешани акценти који имају основу из најмање десет језика. Према неким информацијама, он је родом из Пољске и новац за снимање филма зарадио је увозом и продајом корејских кожних јакни. То је све што је познато о њему.
Сценарио
Укратко, овај филм прати живот Џонија, успешног банкара којег вереница Лиса (Juliette Daniell) вара са његовим најбољим пријатељем Марком (Greg Sestero) што на крају доводи до Џонијевог самоубиства.
Међутим, сами дијалози су потпуно контрадикторни, нелогични и бесмислени. Јављају се бројни споредни токови приче који изгледају као да су убачени у последњем тренутку без икакве везе са темом филма.
Сценарио је мењан током снимања филма безброј пута и већина сцена је резултат импровизације.
Разбија конвенције жанра
Визо је замислио свој првенац као озбиљну драму. Други би га описали као чисту трагикомедију.
Овај филм се не може сврстати ни у један филмски жанр. Скоро свака сцена уводи неки нови драмски сукоб – јављају се нови подзаплети са морем различитих жанрова и тема међу њима.
Популарност
Потпуно неуспешан по питању сценарија, глуме, камере и монтаже, Визоов првенац је једино остварио успех у пољу медијске популарности. Филм је веома брзо стекао лојалну базу обожавалаца који би гађали филмско платно кашикама сваки пут кад би се у кадру појавили рамови са фотографијама кашика и цитирали углас неке од реплика, попут „O, hi Mark“ и „I did not hit her!“.
Ликови
Расположење ликова се мењају без икаквог разлога, добар део реплика нема никаквог смисла, а интонација нема никакве везе са ситуацијом. Цео филм изгледа и звучи као скеч. Синхронизација и музика као да су додати касније у филм.
Бројне теме у филму су започете, а онда су напросто напуштене. У једној од првих сцена, у пола разговора о припреми рођенданске забаве за Џонија, Лисина мајка Клодет узгред јој говори како дефинитивно има рак дојке преко чега се немарно прелази и више се никада не спомиње у филму.
Осим тога што је Џонијев најбољи пријатељ, о Марку се ама баш ништа не зна. У тренутку када се први пут појављује он тврди како је „веома заузет“ док седи у паркираном аутомобилу без икаквог појашњења.
Многи ликови који се појављују понављају исте фразе, а неки су чак и замењени у сред филма без икаквог појашњења.
Ово је високобуџетни филм
Визо је уложио 6 милиона долара у овај филм, који је по премијери зарадио свега 2000 долара. Он је велики део новца потрошио на бројне проблеме и грешке током снимања укључујући и истовремено коришћење две камере за снимање због властитог незнања – једну за 35 милиметарски филм и другу за ХД видео да би на крају искористио само материјал од прве.
Такође, чак четири пута је мењао комплетну поставку филмске екипе задужене за сцене иза камере.
Снимљен је филм о овом филму
The Disaster Artist(2017) у режији Џејмса Франка, који уједно игра и главну улогу, приказује како је изгледало снимање Визоовог филма. Овај Франков филм, за разлику од оригиналног, одмах је доживео огроман успех.
„То је врло једноставан филм о лудом човеку који је имао велике снове, а то је боље него да их немате никако“ , рекао је Џејмс Франко приликом примања награде на шпанском филмском фестивалу Сан Себастиан.
