Слику са Мајкл Џорданом држим изнад кревета

Ненад Миљеновић, деветнаестогодишњи кошаркаш Радничког из Крагујевца, представио се кошаркашкој јавности као један од најталентованијих младих плејмејкера у нашој земљи. Његови јуниорски успеси довели су га и до кампа Мајкл Џордана, где је наступао међу 10 најбољих младих играча Европе, изабран је за учешће на Ол-стар утакмици у Литванији, освојио је бронзу са кадетском репрезентацијом 2009. године и сребро 2011. године са јуниорском репрезентацијом. Притом је остао скроман играч. Свој први професионални уговор није потписао са матичним клубом ФМП-ом због недостатка европских амбиција. Ту је ускочио евролигашки Партизан. Године и недостатак мишићне масе одвеле су га из Партизана  најпре у Мега Визуру на позајмицу, а затим у Раднички.

Изјавио си да је Партизан одувек био твоја жеља, да ли си олако одустао од ње?

–          ,,Нисам напрасно отишао из Партизана. Сматрам да већ ове сезоне могу да играм озбиљну кошраку, али сам већ на припремама видео да за мене неће бити места у тиму. Причао сам са Дулетом Вујошевићем и договорили смо се да нађем нову средину где ћу имати већу минутажу и прилику за доказивањем. Могао сам да останем и чекам да се неко евентуално повреди, али не желим да користим несрећу других како бих напредовао.”

Први кош за Партизан постигао си на дербију са Црвеном Звездом, то су уједно били и последњи поени за црно-беле на том мечу. Како си замишљао свој први наступ у Пиониру као домаћем терену?

–          ,,Тако некако, баш против Звезде, баш тројка. За мене то има неку симболику, као клинац сам често ишао на дерби и кад год је Партизан губио, јер  тада je још постојала неизвесност око титуле, плакао сам као дете. Желео сам да једног дана играм за Партизан да не бих дозволио да изгуби од Звезде. Та жеља ми се остварила потпуно неочекивано, већ сам био при одласку у Мега Визуру, међутим повредио се други плејмејкер, ушао сам уместо њега, искористио шансу и погодио. Прелеп осећај.”

Да ниси прешао из ФМП-а у Партизан, постао би играч Црвене Звезде. Поклапа ли се то са твојим професионалним жељама?

–          ,,Фузија између ФМП-а и Звезде је помињана неколико година, али мој избор је увек био Партизан. Направио сам најбољи потез у том тренутку, мислим да не бих играо у Звезди, али никад не реци никад.”

Многи твој лик и игру пореде са Драженом Петровићем. На који начин видиш то поређење, као похвалу, мотив или додатни терет?

–          ,,Пре свега као велику част, Дражен је један од играча на које се угледам – по радним навикама, амбицијама и по нечему што је он достигао у својој каријери, а то је НБА лига где се изборио за своје место. То што ме пореде са њим значи да бих једног дана могао да будем близу његовог нивоа и то ми само даје мотив да што више радим.”

Какви су твоји утисци о Џордановом кампу и признању које си одабиром за  учешће у кампу добио?

–          ,,То ми је вероватно једно од највећих достигнућа у каријери, као и упознавање Мајкл Џордана. Имам и нашу заједничку слику, држим је изнад кревета. Играли смо у најпознатијој хали на свету (Медисон Сквер Гарден), четири дана смо провели у Њујорку, ту је био и Цветковић из Звезде. Целокупни догађај је заиста сјајно организован и представља вредну прилику за младе играче.”

n1343647150 365885 4234958

У којој мери осећаш оптерећење својих успеха и притисак да се и у сениорским категоријама подједнако добро прикажеш?

–          ,,Знам да се ствара неки притисак око нас који важимо за најталентованије играче, али се ја не бавим тиме да ли сам популаран или нека медијски пропраћена личност. Једноставно радим оно што волим и уживам у томе, па докле догурам. Даћу све од себе, важно ми је мишљење људи око мене, створио сам неки круг људи којима верујем, а остало шта се дешава и шта ко очекује од мене ми је мање важно.”

За које своје кошаркашке способности сматраш да те издвајају од других плејмејкера?

–          ,,Осећај за игру, осећај за простор, жеља да укључим све саиграче у игру, да играмо као тим. Више ми одговара брза кошарка са доста атрактивних потеза, са ражмишљањем да ја будем тај који ће да диригује осталима како – шта да раде и да сви буду задовољни учинком који имају у екипи.”

Марија Милинковић