Слика говори 1000 речи

Од 1970. године, када је почела да ради као фотограф у часопису „Ролинг стоун“, њени радови су међу најбољима и најцењенијима у свету. Она зна да „ухвати тренутак“, њене фотографије су једноставне, а казују толико много, трачак светлости у тами и мрачну страну славе.

За 13 година у „Ролинг стоуну“, Ени Либовиц је снимила ванвременске портрете тада најпопуларнијих људи, фотографије које су достигле славу личности на њима.

1975. пратила је групу „Ролинг стоун“ на турнеји по Америци. Њена најдража фотографија показује Мика Џегера, после „ноћног провода“, у лифту.

Можда најпознатији рад Ени Либовиц јесте слика Џона Ленона и Јоко Оно. Ени је желела да позирају љубећи се, али је Ленон само скинуо одећу и склупчао се поред Јоко. Када је и она желела да скине само блузу, фотографкиња је инсистирала да Јоко остане обучена. Тако је настала фотографија за насловну страну часописа, којом је и сам Ленон био одушевљен јер је представљала праву слику везе познатог пара. Ово је и његова последња фотографија, јер је тог 8.децембра 1980, само неколико сати касније, Џон Ленон убијен.

(Насловница „Ролинг стоуна“ на којој је ова фотографија 2005.је проглашена за најбољу насловну страну у последњих 40 година)

Ени Либовиц рођена је 1949.године у породици Јевреја који су емигрирали из Румуније. Студирала је сликарство и похађала ноћни курс фотографије. Конгресна библиотека јој је 2000. доделила титулу „Живе легенде“. Живи у Њујорку са своје троје деце.

За „Венити фер“ је почела да ради 1983. године и тек тада постаје позната по провокативним фотографијама славних личности. Многе од њих, попут трудне Деми Мур, изазвале су оштре критике јавности. Поред фотографија, радила је и рекламне кампање за „Гап“, „Американ експрес“, „Луј Витона“, „Живанши“, а објавила је и неколико књига фотографија. Од 1998.године ради и за „Вог“.

Фотографије Ени Либовиц настале после смрти њене партнерке, Сузан Сонтаг, 2004, добијају дубљу црту и отворенији смисао, слажу се критичари. Из објектива ове уметнице настале су 2007, чувене фотографије Краљице Елизабете II – али без круне. О томе како је Либовиц „скинула круну Краљици“, БиБиСи је направио и кратак филм – „Афера Тијара“ који је узбуркао јавност, па је, на Краљичин захтев, и повучен.

Сузан Сонтаг: “You’re good, but you could be better.“

Исте године, рекламна кампања за „Дизни“ са познатим холивудским личностима у улогама јунака бајки, изазвала је одушевљење код млађе публике, али и свих поштовалаца дела Ени Либовиц.

„Мрзим реч „славан“. Одувек ме је више интересовало ШТА људи раде, него КО су, надам се да моје фотографије то приказују.“, изјавила је Ени.

Ремек дела Ени Либовиц су излагана и у музејима широм света. Добитница је престижних награда у области фотографије. Она је прва жена која је представила своје фотографије у Националној Галерији Портрета у Лондону. Часопис „Смитсконијан“ је уверстио у једног од 35 иноватора нашег времена, а Либовиц се сматра и зачетницом модерне поп културе у фотографији.