Интервју недеље

Синагапурац у Београду

13. јануар 2014.
Ivana Nikolic

Са торбом на леђима и ранцем на грудима, двадесетпетогодишњи Сингапурац Естон Теј кренуо је пут Европе. Од 4. јуна, када је из Сингапура дошао у Египат, обишао је десетак земаља, спавао по хостелима, дружио се са локалцима. Већ седам месеци путује без икаквих планова, вођен пословицом Carpe diem – искористи дан. Са Естоном смо разговарали о његовом путешествију и времену које проводи у Београду.

Шта те доводи у Београд?
Имам другаре које сам дошао да посетим, рекли су ми да имају одличну храну и лепе девојке. Шалу на страну, одувек сам хтео да посетим овај регион, поготово откако сам гледао филм ,,Ничија земља.” Пре Београда био сам у Сарајеву. Хтео сам да одем и на Косово, али ћу то морати да оставим за неки други пут. Хоћу да се до Кинеске нове године вратим кући. После Београда идем у у Румунију, па у Рим и из Рима летим назад кући, у Сингапур.

Планираш да кинеску нову годину дочекаш са породицом?

Да, у Сингапуру се Кинеска нова година чека са целом фамилијом, то је један од најлепших празника. Поред тога, недостаје ми породица. Када путујеш дуго, онда у ствари и немаш своју приватност. Немаш времена да успориш, да се мало одмориш. Пролазиш кроз разне фазе, будеш срећан, тужан. Крајем јануара, када се будем вратио кући, биће скоро осам месеци како путујем. Милсим да је то довољно, бар за сада.

Најчешће спаваш у хостелима, а они су век пребукирани. Да ли на то мислиш када кажеш да немаш приватност?

Да, у соби нас буде минимум десетак, а неретко и много више од тога. У једном хостелу у Немачкој било нас је двадесеторо. То је лепо, причаш са људима из целог света, сазнајеш много тога, склапаш познанства. Једном ми се десило да будем сам у соби, било је добро неколико дана, јер сам се одморио, али онда је постало досадно. Фалили су ми људи. Најјефтинији хостел у коме сам спавао је у Египту, ноћ је коштала само један евро!

Има ли неке посебне чари у томе што путујеш сам?

На прво путовање по Азији ишао сам са најбољим другом. Тада сам и схватио да је најбоље када идеш сам: не мораш ни са ким да се договараш, сам одлучујеш где ћеч да идеш и шта ћеш да радиш. Упознајеш много више људи, дружиш се са њима. Проживљаваш праву авантуру. На почетку сам мислио да треба све да испланирам. Али онда сам схватио – Carpe diem. Искористи сваки дан. Ја то и радим све ово време.

Обишао си Египат, Грчку, Мороко, Шпанију, Чешку, Холандију, Турску, Бугарску,Босну, Србију, Немачку. Шта је твоје набоље најлепше искуство?

Свака земља има своју јединствену понуду, не могу да их упоређујем. Рецимо Србија – виде се трагови бомбардовања из 1999. То ми је врло занимљиво. Био сам и на пијаци и купио килограм јабука за само 20 динара! Мислим да нигде нема јабука за тако мале паре. Допада ми се и храна, поготово сарма. Једем је свакога дана откад сам овде! Мене овде чуди како је могуће да ви Срби једете толико меса, а углавном сте високи и мршави! Сарму сам јео и у Турској. Турска је једна од најчуднијих држава у којима сам био. Изашао сам сам другарима које сам упознао у једном хостелу у Истанбулу, али ни у једном пабу није било девојака. Само мушкарци, што је и нормално у друштву са јасно израженом родном сегрегацијом. Ипак, у Турској сам одучио да мало одморим од путовања, па сам две недеље провео на фарми у близини Измира. Помагао сам власницима, хранио стоку, чистио. За узврат сам имао смештај и храну. Ту сам научио много о турској традицији.

Како скупљаш новас за своја путовања?

Дневнице у Сингапуру су много веће него овде у Србији. Ја сам учитељ пливања, а то се у Сингапуру добро плаћа. За два дана зарадим око 300 долара. Део новца дали су ми родитељи, али ја желим да сам све себи платим и надам се да ћу им вратити тај новац када дођем кући. Они се ипак брину за мене, јер овај мој авантуризам у Сингапуру није честа појава. Упознао сам много људи током ових седам месеци који раде исто што и ја. Овде, у Србији, људи се увек зачуде када им кажем да путујем сам од јуна.

Да ли су људи у Србији конзервативнији од Сингапураца?

Зависи. У Сингапуру има људи који су веома религиозни, али има и оних екстремно либерланих. Ипак, Сингапур је и даље релативно конзервативна земља. Када га упоредиш са остатком Азије, онда смо много либерални. Чак и превише. Али када га упоредиш са Немачком и са Скандинавијом – онда и нисмо толико либерални. Рекао бих да смо по том питању слични вама овде.

Седам месеци је дуг период, обишао си много земаља, спавао на разним местима. Да ли ти се десила нека непријатност?

Негативне ствари се често дешавају. Ја онда купим карту и одем на друго место. Али све је то искуство. Рецимо, био сам у Египту када су почели протести и масовне демонстрације. Стално сам понављао у себи – зашто ово мора баш сада да се дешава, зашто сам баш сада овде? Занимало ме је да видим шта се дешава, али су ми рекли да никако не одлазим на протесте. Опасно је за странце. Сећам се када су у Александрији убили једну студенткињу из Америке само зато што је била бела.

Да ли си се бојао за себе у тим тренуцима?

Да, то је био први пут када сам се стварно уплашио. Помсилио сам да не желим да умрем у Египту.

Шта си научио током овог путовања?

Сви смо ми исти, без обзира на земљу из које долазимо, Бога у којег верујемо. Ту и тамо има лоших људи, али сам срео далеко више добрих, срдачних, који хоће да помогну. Европа је пуна различитости. И много је другачија и од северне Афике, која јој је близу, а камоли од Азије. Култура, храна, менталитет, музика. Сад кад сам поменуо музику, морам да кажем да ми је српска музика врло чудна. Водили су ме другари у кафану, пио сам ракију, и она ми се свидела. Морао сам много ракије да попијем да би ми се и музика допала (смех). Волео бих да дођем и на EXIT, мислим да је то више у мом стилу. У ствари, чим скупим паре, поново долазим.