,,Мафиjа” на арапском значи место прибежишта, а реч се одомаћила у сицилијанском језику када су Сарћани владали земљом у X веку. (Марио Пузо, ,,Сицилијанац”)
Сицилијанска авантура почела је одмах по слетању на аеродром у Катањи. Са коферима у рукама потрчали смо ка стајалишту за аутобусе, у нади да ћемо, иако је већ било поприлично касно, ухватити бус за Аволу, градић близу Сиракузе. Црнопути бркати Сицилијанац рекао је на јаком дијалекту да бусеви са аеродрома одавно не иду за Аволу и да је најбоље да идемо до Сиракузе, а одатле – под паролом снађи се.
И тако кренусмо пут Сиракузе. Широка, непрегледна поља маслина и лимуна, тек понека стара камена кућа. Стада коза и оваца и старци који их чувају. Радио у аутобусу често губи сигнал, па се женски вокал чује у прекидима. У Италији си, а ниси. Не кажу џабе да се подела на богати север и сиромашни југ најбоље види у односу луксузног, модерног и прескупог италијанског севера, и бедне, сиромашне, гладне Сицилије. Али тек упознавањем такве Сицилије упознаје се и друга страна медаље. Ако хоћеш да упознаш Сицилијанце и Сицилију, заобиђи све веће градове, престижна летовалишта попут Таормине и Ђардини Наксоса. Предлажем забити, мала места, у којима нико не говори енглески, где је сицилијански дух најјачи а мафија и даље свеприсутна али невидљива.
У Сиракузи нас је сачекао пријатељ и домаћин, Салво, који ће наредних дана бити наш водич не само кроз овај мали град, или село, већ и кроз сицилијански менталитет.
Јутра у Аволи су врела, поподна још врелија. Градске плаже су Сицилија у малом, како каже Салво, прави начин да упознате Сицилијанце. Они на плажу долазе породично, у групама од десетак чланова династије. Тетке, ујне, стрине, деца. Тамнопути, ниски, углавном дебели и бучни али бескрајно симпатични, са разапетим шаторима и лежаљкама, столицама, сунцобранима. У воду уђу тек да се расхладе, али и ту стоје у групицама.
Салво, има ли овде ајкула па зато нико не плива?
Не, пре бих рекао да смо ми Сицилијанци помало лењи.
Око поднева ће расклопити сто и поставити ручак. Е, то је фешта. Сада свака жена из торбе вади плехове са храном. Онда сва деца истрчавају из воде, бацају гуме и мишиће и узимају храну. А Сунце пржи.
Виђаћете код Сицилијанаца истетовиран трискелион, односно три савијене људске ноге са главом медузе у средини и три стручка пшенице око главе. То је застава Сицилије. Ја сам мислила да је нешто друго у питању…
Салво, хоћеш да ми причаш мало о сицилијанској мафији? Цоса Ностра и тако то.
Ћути. О томе се не прича овде, насред плаже. Кад будемо на неком мирнијем месту.
У том тренутку нисам знала да је око 70 одсто становника Аволе директно или индиректно повезано са мафијом. А плажа је била пуна Аволеса, како их овде зову…
Мириније место био је ауто, али тек пошто смо се паркирали и затворили прозоре.
Сад може. Шта те занима?
Откако су 1992. убијени Ђовани Фалконе и Паоло Борселино, судије из Палерма који су се борили против сицилијанске мафије, Kоза Ностра се повукла, почела да делује тајније него икад. Почели су чвршће да сарађују са политичарима и усредсредили се на посао који доноси највише новца – дрогу и оружје. Град Месина на источној обали острва у томе игра кључну улогу. Назива се још и Врата Сицилије, јер је највећа лука на тој страни острва. Месина је главни транспортни пункт којим је острво повезано са копненим делом Италије, из ње полазе трајекти, хидроглисери, железничке пруге за Палермо и Сиракузу. Велики трговачки и индустријски центар. Град битан мафији.
Дуго постоји идеја о мосту који би спајао Сицилију и остатак Италије. Урбана легенда каже – када је почела изградња моста, сицилијанска и калабријска мафија нису могле да се договоре о подели профита, па су поставиле експлозиве. Све је одлетело у ваздух. Јасан знак Влади у Риму ко у ствари управља овим острвом.
Онда смо чули и анегдоту о најпознатијем ђавољем адвокату на Сицилији, Паолу Сињорелу.
Када једном закорачиш у мафијашке кругове, остајеш тамо до краја живота. Паоло је за све ове године изгубио једну парницу, па га је Цоса Ностра казнила. Подигли су му канцеларију у ваздух. Срећом, он није био тамо, али је схватио упозорење.
Авола је мали град, сви се знају. Тако смо се једне вечери запутили на рођендан Паоловог сина Ђулија у њихову вилу на планини изнад Аволе. Паоло је добар пријатељ нашег Салва.
Ако за белгијске аутопутеве кажу да се виде из свемира, онда је ова Авола дефинитивно чардак ни на небу ни на земљи. Као и цела Сицилија. Стрм кривудав пут био је неосветљен, али смо са литице имали невероватан поглед на Јонско море и малени град који није ни на једној туристичкој мапи. Али би требало да буде водич кроз сицилијански менталитет.
После пола сата вожње, нашли смо се пред капијом Ђулијеве куће. Куће? То је била вила. Замак. Тад сам схватила Салвове речи да је њихово богатство баснословно. Врт испред виле био је уредно сређен, а у центру је био огроман базен пут полуголих девојака.
Добродошли на моју америчку журку. Имате тону алкохола у бару поред базена, овај дечко прави најбоље коктеле на Сицилији!
Како нам је Салво објаснио, ово никако није био прави сицилијански рођендан. Била је то екипица од 30-ак аволских буржуја, црèме де ла црèме градића поред Сиракузе. Како је тема журке била Америка 90-их, девојке су носиле дубоке тексас шортсеве и кратке мајице са заставом САД-а, а момци су углавном били обучени као репери. Ја сам све време имала осећај да ће упасти Цоса Ностра или да ће, још горе, бацити неку бомбу па да ћемо сви одлетети у ваздух…
После неколико коктела, поздравили смо се са Ђулијем и вратили у реални свет, на праву Сицилију.
***********
Ни трага ни гласа од брзих возова са удобним црвеним кожним седиштима који иду око 250 на сат. Ни трага ни гласа од модерних грађевина. Раскоши. Елеганције. Сицилија је барокна, са возовима који иду на угаљ, са градским и међуградским превозом који не иде на време, са мафијом која у тишини купи харач. Али Сицилија је земља одличног вина, најукуснијих морских плодова, аранћинија, канолија, најлепшег домаћег сладоледа. Земља срдачних и гостопримљивих људи. Сицилија је, каже Пузо, земља у којој људи убијају једни друге са истим дивљим ентузијазмом са којим Шпанци убијају бикове.
Земља узавреле крви.
Последњи радови
Вести из несвести27. фебруар 2014.Форинте, гулаш и Јован Дучић
Вести из несвести13. јануар 2014.Зима, зима, е па шта је
Интервју недеље13. јануар 2014.Синагапурац у Београду
Вести из несвести12. јануар 2014.Ко вуче конце у Украјини?