Школујемо студенте за непостојећа звања

Према истраживању државних факултета, студенти се школују чак за 136 занимања која не постоје у званичном шифарнику занимања. Младе често не препознаје тржиште рада, па по завршетку факултета остају без посла. Ова занрињавајућа чињеница већ годинама спречава дипломце да стану у ред Националне службе за запошљавање јер њихове дипломе не признаје држава која их је за то занимање школовала. Непостојећа звања поседује велики број студената.
Тако кроз муке пролазе мастер професори предметне наставе који по дипломирању не могу да се запосле ни у једној школи, затим мастер астрофизичари, мастер професори хемије, мастер фармацеутске медицине. Ово је само делић занимања која су тржишту рада и послодавцима страна.
Дипломци су своја звања добили по реформисаним просветним законима, али није оформљен регистар у који треба да буду заведени. Тај проблем још увек траје. Непрестано се чека да законске процедуре ступе на снагу. Решење проблема је доношење националног оквира квалификација који би тачно одредио шта ко са одређеном дипломом може да ради, а да се не постојећа звања трансформишу у стварна и исплатива.
Предлог за допуну листе звања је још увек отворен иако је прихваћен од стране Конференције универзитета Србие(КОНУС) и прослеђен Националном савету за високо образовање који по закону утврђује листу стручних, научних и академских назива.
Проблем је што се после болоњске реформе на факултетима школуију генерације студената који када дипломирају не могу нигде да се запосле.
Србија још није добила Национални оквир квалификација(НОК) који је у изради неколико година, а сваки министар просвете помпезно најављује да ће ускоро бити готов. НОК је последњи пут рађен 1990. године и до дан данас Србија функционише са истим занимањима.
Непостојање одређених звања можемо сврстати у један општи друштвени проблем који погађа све његове сфере, од појединца у друштву до међусобних односа. Уколико нема места за образоване људе са стручном спремом, квалификоване за одређену област, наше друшт о се разара.
Предуслов за усвајање новог шифарника занимања је доношење Националног оквира квалификација, документа који у Европи јединои Србија нема, а његовим доношењем биће решен проблем око 60000 студената.
Иако се предвиша ажурирање ових докумената, у том послу се није много одмакло. Зато ће дипломирани инжењери електротехнике и рачунарства, сценске архитектуре, биомедицинског инжењеринга и многи други бити непрепознатљиви тржишту рада и ослањаће се на личне препоруке и евентуално срећу.