Шетња ка Гардошу
У посети земунској лепотици
Гардош кула се налази у београдској општини Земун. Поносно се издиже на највишем делу Земуна, а својом висином представља један од најлепших београдских видиковаца.
Београд, 31.мај
„Земун се ограђује од Дунава солитерима. Мислимо да је то грешка, а нема горих грешака од оних које се виде са неколико километара удаљености”. Овако је седамдесетих Земун описивао легендарни Душко Радовић. Један од “солитера“ никако се не сме назвати грешком, а и чика Душко, уосталом уопште није мислио на њега. Једноставно, Гардош кула је здање на које и дан данас можемо бити само поносни.
Гардош кула подигнута је 5. августа 1896, а велико отварање обележено је 15 дана касније. Те давне године, отварање дуго ишчекиване велелепне куле је прослављено како доликује. Орио се звук звона околних цркви и славило се. Висока кула дала је знатну предност Хабзбуршком царству над непријатељском војском. Могли су да уоче намере потивника и предухитре их у извршењу истих. Област око куле данас је исто тако лепа и чини популарну променаду Београда.
Здање се уздиже на највишој тачки Земуна, а поред лепоте има и историјску важност. Ову кулу од 36 метара многи погрешно везују за догађаје из средњег века и великог борца против Османлија – Јаноша Хуњадија, или по српски – Сибињанин Јанка. Погрешно име – Кула Сибињанин Јанка, од милоште посрбљеног мађарског племића већ вековима стоји готово урезана у свакодневни језик Земунаца.
Јанош Хуњади, боравио је у Земуну 1456. Године, 400 година пре него што је кула подигнута, и одатле руководио одбраном Београда опседнутог турским снагама Мехмеда ИИ Освајача. Прича о његовом боравку у Земуну била је од давнина позната Земунцима. Јанош је одбранивши границу Аустроугарске умро од куге која је тада харала царством.
На месту његове смрти, четири стотине година касније подигнута је кула осматрачница, једна од седам које су покривале границе тадашњег Аустроугарског царства и служиле као осматрачнице. Гардош кула постављена је најјужније и до данас је једина преостала.
Поред овог погрешног назива, новинари користе и назив Гардошка кула. А та кула, коју су подигли Мађари 1896. године у оквиру прославе хиљадугодишњег боравка у Панонији и дана државности званично се зове Миленијумска кула.
До Гардош куле долази се из два правца. Један је кроз шаренолику земунску пијацу. Мирис зачина, рибе и свежег пецива задржава се у ноздрвама и мада у пролазу, многи не могу, а да не застану и размене по коју реч са веселим продавцима. Након пијаце наилази се на малу фонтану – места састанка многих Земунаца, ту се скреће лево и улицом навише пут води ка кули.
Други пут је знатно динамичнијиа, стрм и узан само за љубитеље авантуре. Он пролази поред цркве из истог периода. Степенице су старе и стрме, понегде оштећеме, обрасле лишћем и маховином, али служе сврси још од 19. века. Свакако, не остављају утисак равнодушности. На крају пута, овог или оног, наилази се на чувену Гардош, Миленијумску, Сабињанин Јанка кулу. Како год се она звала њена лепота дуго година у низу стоји и дичи се својом постојаношћу.
Грађевину, високу 36 метара су пројектовали мађарски архитекти. Изграђена је од камена и опеке и представља мешавину историјских стилова тог доба са превагом елемената Романике. Гола опека ствара осећај снаге, лепоте и стабилности што ова грађевина свакако и јесте. У подножју се на лепо уређеном травњаку налазе клупице са погледом на остатак Земуна . Од клупица поплочан путић води ка улазу у кулу. Локалци посебно препоручују обилазак ноћу, када ову грађевину краси декоративно осветљење и она одише посебним чаром и заводљивошћу.
Обилазак куле започиње уласком у галерију у подножју грађевине, где посетиоци након разгледања сталне изложбе старих аналогних фотоапарата, могу погледати и неку од поставки уметничке фоторафије светски признатих и неафирмисаних аутора. Фотографије Десним степеништем се излази на Видиковац. Готово да је у зидинама присутан дух прошлости. Са телескопа на видиковцу може се видети скоро цео Земун, уоквирен једном од највећих европских река, Дунавом. Пењући се ка врху куле, наилазимо на сталну поставку посвећену лику и делу чувеног српског математичара и геофизичара – Милутина Миланковића. Тродимензионални модели и софтвери показују за оне заинтересоване нешто више о његовом животу и раду. Лево спирално степениште којим се силази у доње етаже води до још једног у низу, нешто интимнијег – природног видиковца.
Гардош кула је део богатог културног наслеђа општине Земун, еколошког ентитета по називу Гардош Брдо чији остаци датирају још из 14. века. Како историја каже, ту је некада постојало мало насеље где су живеле и радиле породице рибара и занатлија.
Тамара Михајловић
