Студентски радови

СЕКТЕ У СРБИЈИ СВЕ ЈАЧЕ

31. мај 2018.
Јелена Пауновић

Више од пола милиона становника Србије доводи се у везу са сектама. Различитих секти на нашем простору према проценама има између 150 и 170. Многе још увек нису регистроване, што онемогућава увид у њихов програм и циљеве. Сваке године стотине чланова секти изгуби живот, што у самоубиствима на која их наводе вође, што у накарадним ритуалним убиствима.

Држава и полиција перу руке, тврдећи да чине „све што је у њиховој моћи и надлежности“, што се углавном своди на изјаве званичника у којима оштро осуђују делатности секти или једноставно тврде да смрти које су наступиле под окриљем секти не могу да се повежу са сектама јер, наводно, нема довољно доказа који указују на то. По свему судећи, делују незаинтересовано за борбу против секти и спремни су да реагују тек након што се трагедија догоди. Превенцијом не желе да се баве.

Психолози тврде да се људи из страха од осуде друштва не усуђују да се обрате за помоћ када се нађу у ситуацији да покушавају да се избаве из канџи секте. Препуштени су сами себи, узевши у обзир да у Србији и даље не постоји ни једно једино званично саветовалиште где би жртве могле да се обрате за помоћ.

Српска православна црква, као и увек, износи свој суд о борби против секти. Незадовољна тиме што држава нема намеру да се бави овим проблемом, одлучила је да узме ствар у своје руке. На сабору прошле године одлучено је да ће црква оформити посебна одељења која ће се бавити борбом против секти и јеретика. На сва звона црква је објављивала рат сектама, а у стварности, одељења и даље нису оформљена, нити је тачно представљено каква су њихова задужења и на који начин ће деловати.

Секте се као пожар несметано шире друштвеним мрежама и врбују чланове, а у прилог им иде и чињеница да у Србији нема адекватног закона који би спречио деловања секти и њен штетан утицај на становништво.

Секте и даље сеју смрт, а држава и даље ћути и стоји у месту. Колико изгубљених живота је потребно да би одлучила да је дошло крајње време да почне да испуњава своја основна задужења –да доноси законе и штити своје грађане?