Студентски радови

Сексуално ропство у либералном добу

21. новембар 2012.
Деа Алексић

„Лежала сам на поду, готово без свести, крвава, у модрицама. Нисам могла да се померим. Кроз маглу се сећам уплашених и уплаканих лица девојака које су посматрале док су ме тукли. То им је служило за наук, ако покушају да, као ја, само и помисле да одбију петнаесту муштерију за тај дан. „Шта си умислила курво једна? Да са нама може тако? Има да ћутиш док те јебу и да тражиш још! Јеси разумела? А?“ Те речи су ми одзвањале у глави наредних пар дана док без нечије помоћи нисам могла сама ни до купатила да одем“, само један део своје исповести открива И.Ј.(29), идентификована жртва трговине људима.

Обележавање 18. октобра, Европског дана борбе против трговине људима, протекло је у знаку манифестација усмерених на превентивно деловање и том приликом је изнета званична статистика Министарства унутрашњих послова Републике Србије према којој је у протеклих 9 месеци истражено 25 случајева трговине људима, поднета кривична пријава против 55 извршилаца, а идентификовано је 49 жртава трговине људима, од којих је само једна била страна држављанка. У око 60 посто случајева радило се о сексуалној експлоатацији жена и девојчица.

Дубоки корени проблема

У савременом добу интернет технологија, природних и нуклеарних катастрофа, отуђења људи једних од других, чини се да тежња ка стварању светског глобалног села, услед неједнаке расподеле ресурса и моћи, само још више продубљује бразде у постојећим друштвеним разликама и неправедностима. Глобализацији је основа економија, али њен утицај далеко превазилази границе економије и задире у готово све аспекте друштвеног и политичког живота. Моћне комерцијалне снаге стварају нешто што се назива глобална комерцијализирајућа култура чији је крајњи продукт, између осталог, нова деградирајућа форма ропства – сексуално ропство.

Милиони жена и девојчица широм света ухваћене су у клопку експлоатације, болести и злостављања. Свакодневно су приморане да, потпуно обесправљене и потчињене „господарима“, продају своје тело, не онима које одаберу, већ онима који за то добро плате. А шта добијају за узврат? Одузимање слободе, непостојање, у већини случајева, елементарних услова за живот и рад и разне облике физичке и психичке тортуре.

Делови слагалице

Како те девојке и жене доспевају у такву ситуацију? „Да би неко постао жртва трговине људима, све коцкице морају да се поклопе у датом тренутку“, каже Маријана Савић из невладине организације за борбу против трговине људима „Атина“. Бројни су фактори који доводе до тога да жена постане жртва што са собом последично вуче и сексуалну експолатацију: велики степен незаполсености земаља у транзицији, неповољна економска ситуација где су жене у немогућности да, због ограничених финансијских средстава, добију адекватно образовање, затим патријархално васпитање карактеристично за ово подручје, које истиче доминацију мушкараца, посебно кроз дискриминацију жена на тржишту рада. Такође, уколико је особа доживљавала било какве облике насиља и злостављања у прошлости или најранијем детињству, или уколико је зависник од алкохола или опојних средстава, биће, по искуством потврђеном правилу, склонија да постане жртва трговине људима.

Према званичној статистици невладине организације „Атина“ у периоду од 2004. до 2011. године у Србији је регистровано 430 домаћих женских жртава трговине људима. Процењује се да је број неидентификованих жртава много већи. Тешкоће у прибављању прецизних бројки условљене су са 2 међусобно зависна фактора:

1. Трговина женама је вођена од стране организованог криминала који користи обману и застрашивање како би одржали „зид ћутања“ око свог тржишта. (Већина жртава се плаши да се обрати полицији јер им се прети смрћу или животима нјихових најмилијих.)

2. Криминални синдикати који су укључени у овај посао су често подржани од стране корумпираних политичара и заступника у примени закона који користе сва средства да би обазбедили покриће за злочин који доноси уносну зараду.

Обмане и лажи

Значајан број жртава трговине људима су малолетне девојке. Препредени трговци белим робљем нуде родитељима девојака, које потичу из сиромашних породица, примамљиве суме новца како би својим ћеркама платили пут у иностарнство где их чека добро плаћен посао или богата удаја. Обећани послови манекенки у далеким земљама, послови у угоститељству и туризму са нејасним описима радног места, воде само ка једном – проституцији, где жене постају сексуална роба. Често, несвесне ситуације у којој су се нашле, најпре одбијају послушност. Тада бивају изложене физичком и психичком насиљу, мучењем глађу, најбизарнијим облицима понижавања (наге их везују за дрвеће и остављају у шумама да тако проведу ноћ не би ли се „опаметиле“… итд.), приморавању на употребу наркотичких срестава… То оставља трајне последице на психу тих жена које касније не могу нормално да се укључе у социјалне токове.

Милијарде евра стечене трговином људима служи да се даље финансира организовани криминал, тероризам, корупција, да се продужава људска патња и наставља кршење основних људских права.

Глобална срамота

Сексуално ропство је озбиљан проблем глобалних размера, и као такво би и требало бити виђено. Да би се против тога борили, морамо увидети да то није само законски проблем већ и морални. Сексуално ропство и сексуални „туризам“ су стимулисани растућом хедонистичком културом која велича задовољавање, промовише слободан став у полним односима и понашању и представља порнографију као забаву. Док се год ови аспакти буду истицали и величали у друштву, проблем ће истрајавати и вероватно се интезивирати. Решења је неопходно тражити на законском, политичком и културном нивоу. Од њих ће зависити судбина и достојанство неколико стотина жена и девојчица широм земље и милионима њих у свету. Сексуално ропство није само лична и национална, већ и глобална срамота. 

Отвори очи. Прекини да ћутиш. Данас је то жена коју не познајеш. Сутра то може бити неко кога волиш!