Студентски радови

Сабета-ледено градилиште за боље сутра

25. јануар 2017.
Нина Стојановић

Саша Нешић(48) из Крагујевца, пре неколико година отишао је трбухом за крухом на Полуострво Јамал у Русији,на градилиште Сабета. У почетку је радио за једину српску фирму тамо, а затим је прешао у „Велестрој Москва“. Видео је поларне медведе и лисице, Немеке који су тамо домородачко становништво и преживео ледених -56 степени, али што се мора, није тешко, а деца се неће нахранити и школовати сама.

Чиме сте се бавили док нисте отишли у Русију?
„Био сам војно лице,бавио сам се пословима одбране, а у слободно време сам сваштарио,од прављења намештаја,видео надзора, техничког обезбеђења до ТВ сервиса.“

Зашто сте одлучили да одете из Србије и зашто баш у Русију?
„Нисам ја баш одлучио да одем у Русију.Ја сам хтео на Запад.Међутим, Запад је био преплављен,Бугарима, Румунима и осталим новим члановима ЕУ, тако да су снизили цену рада и није се исплатило тамо ићи. А и људи,Срби, код којих је требало да одем,који су ми обећавали брда и долине, мало су се поколебали. Зато сам кренуо у Русију. Мотив је свакако био новац.“

Шта је био ваш први посао?
„Прво сам био бравар на грађевини. Сада сам напредовао и радим послове на одржавању електронике,тј. апарата за варење,управљачких кутија и различитих машина, такође на градилишту. Штавише, од пре неки дан сам и пословођа тим људима. Прво сам радио за српску фирму али сам прешао да радим за руску. Предности су велике. Од здравственог осигурања преко пензиног,што се тиче сигурности на послу. Та српска фирма не води Бог зна шта рачуна о нашим радницима овде. Суштина је да док им требаш,све је ок,а после буди на стенд бају па ако буде посла зваће те, а ако не,шта да се ради,извини. У руској фирми је другачије,много стабилније. Ја примам плату био кући на одмору или тамо.“

Из којих све крајева света људи долазе овде да раде?
„Ово је права мултинационална средина. Има Бурјака, Киркиза, Тађџикистанаца, Турака,Руса наравно, Хрвата, Босанаца, Срба. Слабо стојимо са црнцима, али и њих ћемо да доведемо. Ту су још Французи и Немци. Русија је већ по себи мултинационална држава. До сада није било уобичајено да се у зградама у којима живимо мешају културе, али више нико не обраћа пажњу на то. Различите културе,схватања,језици…“

Колико је место у којем радите удаљено од најближег града и какав је уопште географски положај вашег места?
„До најближег града има 700км. Место где радим припада северном поларном кругу. Мислим да је то најсевернија тачка где се ради иначе у свету. Ово је огромно градилиште. Човек то не може да објасни,док не види сам. У сваком тренутку овде је 15 000 до 20 000 радника. Не постоји копнени пут довде. Постоји ваздушни пут и бродски,али то су искључиво теретни бродови. Место се налази на 600,700км од Северног пола. Пустара жива. До овог места се долази искључиво авионом, а ако се иде до тог града, када је неко нпр. болестан, онда може хеликоптером. Ту долази до других проблема у случају неке повреде, може да се деси да је такво време да хеликоптер не може да полети. Таква је ситуација,много људи овде ради, условно речено и дан и ноћ, јер сад тренутно нема дана. На самом градилишту користе се тзв. вахте. То су специјална возила на која је стављена надграња,као камион, само што је уместо приколице позади направљено за људе, са седиштима. Јер тамо аутобуси не би функционисали, због стално снега,леда,наноса. Углавном су то руске машине које су предвиђене за рад у тешким условима. Градилиште је ради лакшег функционисања рашћлањено на више мањих градилишта и ту се возимо вахтама. Имамо ми, међутим, и луксузне аутомобиле као што су Тојота Хилукс и Мицубиши.“

Да ли је живот у Сибиру тежак и колико је свакодневно функционисање отежано?
„Да је тежак,тежак је, али човек је живуљка,навикне се на све. У суштини како сви,тако и ти и онда се уклопиш. Не можеш то да не приметиш. Рецимо пре неки дан је овде било -45 степени и ниже. Радови су били прекинути на три дана јер уз ту температуру и јак ветар који је дувао око 70км на час, није било могуће радити. Сви смо били у собама. Радиле су само машине које чисте пут. То се дешава повремено. У овом тренутку Сабета је највеће градилиште на свету. Пре градилишта овде се налазила мала лука, а на основу старих објеката који су остали, мислим да се ту налазила и војна база. Постоји нека сала која веома подсећа на некадашње војне клубове. Али нико о томе ништа није рекао.“

Како изгледа ваш обичан дан?
„Устајем мало пре 7,пијем кафу,одлазим у курилку,специјалну просторију предвиђену за пушење.Хватам вахту. Одлазим на посао. Тамо сам од 8 до 7 увече. Имамо у међувремену паузу за ручак од сат времена. Кад завршим посао идем на вечеру. Након тога идем у собу,гледамо филмове, мало се дружимо. Спаваш и испочетка.“

Шта вас је фасцинирало?
„Градилиште има 30км у пречнику. Све што је овде довезено је заобишло копно, дакле бродовима у 95% случајева или авионима и хеликоптерима. Дакле ту су и камиони и дизалице и тешке машине и плоче од којих се прави пут,које иначе нису од асфалта јер он не би издржао те температуре. И модули који праве ту фабрику за вађење и прераду земног гаса и који имају неколико хиљада тона, и они су овде доспели бродом. Пророда је овде лепа три месеца док траје лето, све озелени јер је овде мочварни предео. Онда можете видети јата и јата најразличитијих птица. Али то кратко траје. Аурора бореалис је овде редовна појава. Стане ветар,ето ње. Дивно је али после 10,20,50 пута више није занимљиво.“

Шта Русија има да понуди више од Србије?
„Паре. Али ја сам од Русије видео Москву и Сабету.Јер ја дођем на аеродром а из Москве опет авионом на Сабету. Код њих је другачија ситуација. Ми смо мала земља и са њима не можемо да се поредимо никад. Рус може да се одрекне нормалног живота да би зарадио а ми за то немамо могућности. Овде људи који раде на крајњем северу имају два до три пута већу плату од просечне у Русији. Онда Рус каже: „Ајмо душу на муке,идем тамо на три године да радим и да купим ауто,или стан.“ Ми то не можемо.“

Колико држава води рачуна о људима који су тамо?
„Води ли она рачуна о људима који раде у Србији?И колико води рачуна?Па зашто би се сетила неких људи који раде по Русији? У тој српској фирми су нам у почетку плаћали пензионо и социјално и одједном им се „накривило“ и нема више! Шта је држава поводом тога урадила? Ништа.“