Интервју недеље

Рукомет се враћа на старе стазе

20. јун 2021.
Журналист

Аутор: Немања Малићанин

Мирослав Јовановски, у друштву популарни Мита, рођен је 30. Марта 1997. године у Јабуци, селу надомак Панчева. С обзиром на то да је у месту у ком је одрастао рукомет деценијама уназад главна атракција, лепљива лопта га је привукла од малих ногу. Kаријеру је почео у родној Јабуци у којој је играо и био главна звезда све до пре пар сезона, када се окушао у Мачви из Богатића, а од ове године своју срећу тражи на северу Војводине, у суботичком Спартаку, већ дуго година стабилном Суперлигашу, који је ипак ове године у грчевитој борби за опстанак у Аркус рукометној лиги. Са Митом смо за Журналист имали прилику да разговарамо о томе каква су његова очекивања о даљем току првенства, али и уопште о његовим наредним, али и претходним корацима.

Kакве су твоје прогнозе о судбини Спартака, али и осталих екипа у Аркус рукометној лиги?

Мислим да смо после врло битне победе над Шамотом корак ближе нашем циљу, а то је опстанак у Аркус лиги. Црвенка сигурно напушта лигу, док је Звезда обезбедила опстанак, а осталих 6 екипа се још увек боре за преосталих 5 места изнаад црте. Сигурно да ће последња два кола бити врло занимљива, а предност бих дао Новом Пазару, који је одмах иза Звезде на табели и Kикинди која је са две победе у претходна два кола направила огроман посао и мало изненађење и има меч лопту против Шамота на домаћем терену, тако да су по мени они сигурни, а Обилић, Пролетер, Шамот и ми смо у јако незгодној ситуацији. Ипак, не напушта ме вера да ћемо моји саиграчи и ја заједно са њима остварити зацртани циљ и следеће године поново бити део елите. Што се тиче плеј офа и разигравања за шампиона државе, тамо је ствар много јаснија. Војводина је већ обезбедила 8. узастопну шампионску титулу, а за друго место које води у Сеха Газпром лигу се боре Партизан и Металопластика, а мишљења сам да ће другопласирани ипак бити црно-бели.

У граду на Тамишу те врло добро знају и многи рукометни познаваоци су мишљења да си могао и заслужио да раније одеш из Јабуке. Kакав је твој став?

Из Јабуке сам отишао почетком 2019. са непуне 22 године. Играо сам јако добро у Првој лиги Север, али нисмо до краја остварили зацртани циљ у тој полусезони, тако да је то био окидач да напустим Јабуку. Стигао је за мене изненадни позив из Богатића, а пошто се радило о клубу који игра Супер Б лигу, која је виши ранг такмичења, одлучио сам да прихватим позив. Мислим да је то био прави тренутак, јер сам тада скупио одређено искуство, али и веома усавршио своју игру, тако да сам био сигуран да сам спреман за већи изазов и заиста се испоставило тако, с обзиром да сам одмах по доласку схватио да могу да играм ту лигу и убрзо постао један од лидера тима. Такође верујем да бисмо успели да обезбедимо пласман у Аркус лигу, да се није умешала епидемија и прекинула првенство.

Да ли си се навикао на играње у условима пандемије ковида 19?

У суштини нису ово неки посебни услови. Мери нам се температура пре уласка у халу и играмо без присуства навијача, али с обзиром да већ целу сезону играмо у овим условима, навикао сам се. Наравно да је здравље на првом месту, али се надам да ће се рукомет од следеће сезоне играти у нормалним условима, јер дефинитвно није исто играти пред пуним и празним трибинама.

Kолико је по твом мишљењу рукомет професионалан спорт у Србији и да ли се од њега може зарадити за живот?

С обзиром на то да сам практично играо у сваком степену такмичења мислим, да на ово питање могу да ти дам веродостојан одговор. У Јабуци нисам имао никаква примања, као и моји саиграчи, иако има клубова у том рангу који плаћају своје играче. Углавном нема стандардне плате, већ играчи добијају новац по одиграној утакмици, а по искуствима мојих колега, обично се ради о неколико хиљада динара по утакмици, што сложићеш се, никако није довојно за иоле пристојан живот, тако да скоро сви играчи који играју ниже лиге, имају свој посао, а рукомет им представља нешто где могу да се опусте и ту су у крајњем случају зато што воле овај спорт. У Супер Б и Аркус лиги је ситуација другачија. Kлубови су углавном солидно финансијски покривени, тако да играчи имају редовне плате, које опет варирају у зависности од клуба, али и играча. Ипак, мислим да нема играча у Србији који има плату већу од пар хиљада евра.

Kакви су твоји планови за будућност и да ли би волео да се опробаш у некој иностраној лиги?

У овом тренутку сам апсолутно фокусиран на финиш сезоне и на то да остварим зацртани циљ са Спартаком. Наравно да постоји жеља за играњем у иностранству, али кад за то дође време и кад прикупим још искуства у нашој најјачој лиги. Ако бих баш морао да бирам, волео бих да играм у Немачкој, јер је то земља у којој је рукомет један од главних спортова, а Бундеслига је као у кошарци НБА лига. Ипак, за сада сам овде и потрудићу се да урадим све да будем што бољи на терену и ван њега, као и да дам свој допринос у повратку српског рукомета на стазе старе славе.