Студентски радови

РЕПОРТАЖА О ЧУВЕНОЈ ПОРОДИЦИ КРЕН

15. мај 2019.
Ђурђа Ђукић

Прохујали векови у дому Фердинанда Крена

 Први клавир, пиво, хотел и фабрике. Све нам је донео Крен.

Чачани знају коме да захвале што њихов град данас изгледа баш тако. Све заслуге приписане су чувеној породици Крен. Са Креновима, у другој половини 19. века, у малу, конзервативну провинцију, стигли су и први клавир, нова технологија, средњоевропска архитектура, прве позоришне представе, квалитетан коњак, фотографије. Касније, прва ботаничка башта и пројекција филма,са тада непојмљивом темом, путовање на Марс. Након Другог светског рата, одузимањем готово комплетне имовине, почело је понижавање ове угледне немачке породице. Двадесетогодишњи Немац из Руме, Фердинанд Крен, по занимању пинтер, дошао је у Чачак 1849. године, трбухом за крухом.

Тада један од најживљих трговачких центара Србије, учинио му се као најбоље место за почетак новог живота, и покретање посла. Почетак је везивао за занат, али убрзо креће са трговином. Тај човек је правио и продавао омиљену ракију старих српских дипломата. Шљивовица, познатија као „Чачанка“, слала се у све градове тадашње Југославије. Убрзо почиње и са производњом квалитетног пива, које му тада постаје једно од главних оријентација у послу. Покренуо је прву парну машину и млин, па се слободно може рећи да су Кренови иницијатори развоја овог града. Отворио је прву фабрику за производњу слада и леда, и у то време почињу његови први грађевински подухвати.

Reportaza Page 2

Зграде окружног начелства, седиште историјског архива, Гимназија, и много других објеката, стваралаштво су овог младог човека. Иако странац пореклом, био је дубоко везан за овај град. Након смрти, наслеђује га син Стеван, први чачански школовани пивар. Његова женидба са Паулином Штелцер, која због љубави оставља Беч и долази на наше просторе, представљала је својеврсну прекретницу за овај град. Паулина доноси први клавир на ове просторе. „Били су то летњи дани када су, кроз отворен прозор, оближњим сокацима, одјекнули први акорди Штраусових валцера,мазурки и полки.“- рекла је Љубица Спасић Буба, професор српског језика и књижевности у Чачку , директна потомкиња Фердинанда и Франциске Крен. Породична кућа Љубице и др Момчила Спасића, у Кнеза Милоша 3, пуна предмета из разних епоха, једна је од неколико преосталих које су градили Кренови, чувени чачански неимари. Спасићи су директни потомци породице Крен, а њихова ћерка Александра, и син Светолик, шеста генерација Кренових у Чачку. Улазећи у двориште куће ове породице, која плени својом спољашношћу, прво пада у очи ширина дворишта, у ком доминирају стабла ретког дрвећа, врта и старинских клупа. Фотеље, комоде, уметничка дела, лустери и много драгоцених ситница, крију барем по једну причу из историје ове породице. Наша кућа изграђена је између 1902. и 1903. године, као део стамбеног комплекса за издавање, а од 1920 године у њој живе ћерка Стевана Крена, и њен муж Светолик, грађевински инжињер, који је наставио целокупан рад Фердинандове пиваре. Кућа је данас под заштитом државе, али је у њој много тога дотрајало. Цреп је из 1901. године.

Љубица је поносна на своје претке, посебно на оца Светозара и деду Светолика, чији се мемоари чувају као највећа драгоценост. Високи зидови, старински цветни тапети, и аутентичан мирис старих кућа. У дневном боравку, сваки кутак обележава једну епоху. Међу пуним витринама из којих се виде разни предмети је и сребрни нож, дар Карађорђевића деди Лики, насликана платна баке Љубице, успомене из школовања у Бечу, стари сребрни сталак за салвете, из Кренове прве кафане. „Многе ствари су нам одузете, нестале. Давна писма и преговори Фердинанда за отварање пиваре, хотела, као и прве јавне куће, све је то некада стајало у комодама које овде видите. Ташне пуне папира, уговори, љубавне поруке, Крен је све чувао и паковао у кутије. Оно што је остало, нама је драгоцено као део породичне историје и историје града. То је, пре свега, богата библиотека, јер су књиге ретко коме требале. Ипак, највредније и најосетније сећање је на оне који су у овој кући живели. Наша деца су сада на студијама, али срећно говоре о томе како ће једног дана овде живети.“ Фотографије кућа, индустријских објеката, угоститељских радњи, пива, ракије, дипломата, Беча, све је у позлаћеним рамовима стајало на зидовима куће, како би вечно одисало историјом чувених Кренова. Прошетали смо до најлепшег дела нашег града, у ком се налази некадашњи Хотел „Крен“, данашњи „Београд“.

Reportaza Page 3

Као ретко где, на градском шеталишту је очувана првобитна фасада некадашњег хотела овог трговца. Не реметећи оригинална обележја, хотел је реконструкцијом добио више од 800 квадрата.

„Уложили смо огроман и напоран труд, да овај хотел не изгуби своје визуелне и историјске вредности. Сам план реновирања читавог објекта, и дорађивања његовог најстаријег дела, усавршаван је и мењан годинама. Поткровље је урађено тако вешто да,рецимо, ако погледате кровне прозоре, ретко ћете приметити да се у односу на старе разликују. “ Казао је Живорад Илић, технички управник и директор свих старих објеката који су у власништву града. Шетајући кроз данас луксузан и реновиран хотел, ипак се великим делом могла осетити једна атмосфера из давнина. Велики простор за балове, ресторан и пространи хол, подсетили су на прошло време. Високи плафони, драперије, и прозори са погледом на корзо, оставили су дух овог хотела непромењеним. Овај сведок времена, ратова, разних друштвено-политичких и економских успона и падова, обележава 119 година свог постојања. У близини хотела, налази се мала улица која је добила име по овом немачком трговцу, и која води до свих лепих места у провинцији. Зове се „Кренов пролаз“.