Данас се у Београду цене другачије вредности, рађају се нови, водени градови за које неки нама страни људи говоре како су много бољи и лепши од овог садашњег. Управо ти људи уместо шума виде шопинг молове, уместо природног извора виде модерне вишеспратнице, умсето живота они виде новац. Jедан део Миљаковчана воли да мисли да се бар за трунчицу разликује од њих. Баш на такве људе ће те налетети када дођете до миљаковачког извора – који преставља својеврстан симбол бунта у овом београдском насељу. Наиме, како мешатани Миљаковца кажу, они желе да скрену пажњу на то да ће градња стамбено – пословног простора од 14.000 квадратних метара, који планира да се гради на плацу одакле се спушта вода, трајно загадити и уништити изворе – са којих дневно протекне 17.500 литара бистре воде. Колико извор значи становницима овог насеља најбоље описују речи Бошка Вукојевића, староседеоца Миљаковца.
„Нама је овај извор и позориште и кафић и место за окупљање старих и младих. Када се омладина рекреира овде може да пије здраву изворску воду. Ми желимо да направимо мост између природе и друштва“, истакао је Вукојевић.
Удружење које се бори за oпстанак извора “Чувари извора“ прошле године је организовало веома успешну акцију под називом “Сачувајмо миљаковачки извор“, у којој се окупио велики број како становника Миљаковца, тако и других насеља у жељи да сачувају један од ретких извора који има питку воду у овом граду.
Занимљиво је да извор има и своју политичку причу. Реч је о томе да је на овом извору Војислав Шешељ држао свој први говор, након којег је остварио прву политичку победу управо на општини Раковица.
Да Миљаковац нема само извор уверићете се једним прелсаком улице, на први мах вам неће бити најјасније где се то тачно налазите. Реч је о парку који је потпуно атипичан за наш град и помало се неочекивано налази у овом не тако популарном београдском насељу. Намие, парк кога омладина из њима знаних разлога назива „Хај парк“ добија у 2014. години потпуно нови изглед. На иницијативу некадашњег јапанског дипломате Кеисуке Оба, који је живео у околини Миљаковца, парк се реконструише и украшава у јапанском стилу – изграђују се вештачки поток, мостови у јапанском стилу, јапанске ламте и централни део у ком се налази фонтана (која руку на срце мени више личи на неку врсту базена, али ко ће га знати Јапанци су то). Насмејана миљаковачка деца, родитељи који јуре за њима и неизбежни, али ипак нам драги пензионери – имају ту привилегију да свакдодневно уживају у чарима парка, а оно што је за похвалу је то да се већина труди да га сачува у што бољем стању, мада увек постоје и они други који не умеју да цене праве ствари.
Представник омладине, која је такође редован постилац такозваног „Хаја“, има помало некритичан став када је овај парк, као и сам Миљаковац у питању.
„Да вам ја нешто кажем ово је наjлепши парк у Србији, дефинитивно. Па Миљаковац је по мени најлепши крај у Београду. Има пуно зеленила и много места за кулирање. Увек сам се питао како деца у центру могу тамо да одрастају. Деца на Миљаковцу чим изађу из зграде одмах су на ливади и истог момента креће игра“.
За крај облисака уђите у чувену 48-цу, која како легенда каже увек долази у пару са још једном, и после вожње од неколико станица стићи ћете до највећег блага овог краја – до Миљаковачке шуме. Ова оаза природе и свежег ваздуха представља место на ком Миљаковчани уживају, али и где добар део њих одржава кондицију и брине о здрављу свог тела. По својим карактеристикама Миљаковачка шума не заостаје ни најмање у односу на много популарнији Кошутњак, али није ни приближно популарна као шума у Кошутнјаку. Управо је то њена највећа вредност, нема превише нежељених гостију који не умеју да се понашају и користе благодети ове предивне шуме . Поред трим стазе која је уређења и справа за вежбање, оно што даје посебан шмек овој шуми је тај помало дивљи карактерт, њена нетакнутост и есенција природе коју ретко где можете пронаћи у нашем главном граду.
Житељи су поносни на оно што имају и са осмехом говоре о њој.
„Двадесет пет година сам редовни посетилац ове шуме, мало рекреације, шетњице, али и такође кад год се нађе времена окупе се пријатељи, распалимо роштиљ или се спрема неки добар гулаш и то је оно што нас чини срећним. Оно што је најбитније је то да морамо да је чувамо и пазимо од разних дивљака који не умеју ништа да цене“, закључио је Неђа, дугогодишњи становник овог насеља.
Крај који се по много чему разликује од свих других београдских насеља има посебан шарм и свакако заслужује више пажње и бриге о њему. Уколико волите природу и свеж ваздух правац Миљаковац, али ако сте како Неђа каже нека врста дивљака не улазите у 48-цу!
