Студентски радови

Колико вреди 13 репрезентативаца?

26. новембар 2013.
Spasoje Veselinović

Репортажа о Мега Визури, малом клубу чије функционисање треба да буде пример за много веће, како спортске, тако и организације из других сфера друштвеног живота.

У ери све већег утицаја политике на спорт, када је чланство у управи неког спортског колектива ушло у састав плена који се дели после готово сваких избора, појавио се клуб који је за 15 година успео да стигне од „бетон“ до Јадранске лиге, без икакве финансијске или логистичке помоћи државе.

Вест да после првог полувремена мајсторице полуфиналне серије Агрожив Суперлиге Мега Визура води против Црвене звезде Телеком са 43:36 затекла је сваког љубитеља спорта који није толико упућен у историјат клуба који постоји тек 15 година.

Састав просечне старости испод 20 година појачан двојицом репрезентативаца са интернационалним искуством, Бобаном Марјановићем и Новицом Величковићем, остварио је највећи успех у историји клуба. Како је домаћа лига прилично осиромашена, након стварања регионалне Јадранске лиге и одлуке водећих клубова да се такмиче у том првенству, чисто српско кошаркашко коло остало је на екипама нешто слабијег реномеа, које ипак завређују пажњу и раде велики посао за унапређење игре између два обруча на територији Републике Србије.

„Мислим да је клуб драстично напредовао. Прескочили смо неколико лествица, за годину дана смо постали учесник Јадранске лиге и против Црвене звезде, тима створеног да освоји титулу, играли смо практично егал у плеј-офу“, рекао је Дејан Милојевић, тренер Меге, који је на тој позицији дебитовао на почетку тек завршене сезоне.

Клуб под именом Мега Визура следеће године биће један од представника Србије у регионалној Јадранској кошаркашкој лиги, што је пласман који није био ни у највећим сновима људи који су основали клуб 1998. године.

Авала Ада

Осам дана пре почетка ратне 1999. године група ентузијаста из фабрике папирних производа Авала Ада одлучила је да оформи спортско друштво, а самим тим и кошаркашки клуб. Како су налагала правила тадашњег Кошаркашког савеза Југославије, нови клуб је учешће морао да започне у најнижем рангу такмичења, Регионалној лиги Београда, која је због објективних околности тада организована у скраћеном формату летње лиге.

Кроз такозвану „бетон“ лигу, Авала Ада се пласирала у Другу Српску, а шансу за пласман у виши ранг такмичења екипа је добила већ после једне сезоне. Прве две године учешћа у Првој Српској лиги Авала Ада завршава на трећој позицији, а кроз сезону 2002/03. не успева да се пласира у Прву Б лигу. Након квалификација одржаних у Новом Бечеју и победа над Врбасом и Зетом, ипак је обезбезбеђено место у другом по снази такмичењу у Србији.

Прекретница у функционисању клуба догодила се 2004. године када се у управљање укључује Миодраг Ражнатовић ,познати београдски адвокат и власник менаџерске агенције БеоБаскет.

„Све то се десило сасвим случајно. Клубу је била неопходна помоћ, а ја тада нисам знао где би требало да играју Марко Кешељ и Никола Драговић, па сам придружио компанији Авала Ада у управљању клубом. После годину дана поменута фабрика папира је одустала од пројекта, остао сам потпуно сам , али клуб се изборио за пласман у Прву лигу, што нико није очекивао“, наводи Ражнатовић.

Управо су поменута двојица кошаркаша, садашњи репрезентативци Србије, игром у Авала Ади скренули пажњу на свој таленат и добили прилику да са мање од 20 година остваре снове. Марко Кешељ је постао члан шпанске Ђироне, док је Никола Драговић годинама био узданица једног од најпризнатијих колеџа у Сједињеним Америчким Државама, УЦЛА из Лос Анђелеса.

„Разлог уласка агенције БеоБаскет у Авала Аду је жеља да један део младих играча оспособимо да играју врхунску кошарку. Партизан и Звезда имају велике амбиције, њихов дрес нови велики стрес и са 18 година ретко ко је спреман да игра за ‘вечите’ За све играче је неопходно да на квалитетном месту проведу отприлике две године како би сазрели. Тих квалитетних места готово да више нема и онда је на бази те идеје клуб преузет. На истом основу и даље егзистирамо“, објашњава Ражнатовић.

Трансформација у Мегу

Како финансијска ситуација у Републици Србији никако да дође до „позитивне нуле“, све је мање новца у државном буџету за спортске колективе. Најдрастичнији сценарио задесио је великана српске кошарке, Црвену звезду, која „одрађује“ другу од пет година реструктуирања. За то време, име дванаестоструког првака Југославије носи још један приватни клуб, ФМП из Железника.

Иако је КК Авала Ада, уз помоћ агенције БеоБаскет, успео да се пласира у елитно српско кошаркашко такмичење, амбиције фабрике папира за спонзорисањем спортског колектива су престале, тако да је клуб остао у Ражнатовићевим рукама. Зато је крајем децембра 2005. године промењено и име организације, Авала Ада постала је Мега Баскет.

Тенденција у европској кошарци је да спонзорима више није довољан натпис на дресовима или учешће играча у рекламним кампањама. Најочитији пример су италијански клубови, талас је захватио и Шпанију, у Србији је такву праксу започео Партизан, да би Мега промовисање предузећа која пружају финансијску подршку подигла на највиши ниво.

Генеза назива клуба:
Авала Ада (1998-2005)
Мега Исхрана (2005–2007)
Мега Аква Монта (2007–2008)
Мега Хипо Лизинг (2008–2009)
Мега Визура (2009-)

Партнерство са Визуром

Годинама уназад кошаркашки клубови кубуре са простором за тренинге и утакмице, чак је и институција попут Партизана, вишегодишњи учесник Евролиге, у неколико наврата била на прагу избацивања из дворане Пионир због неплаћених услуга. Мега је тај проблем решила фузијом са Кошаркашким клубом Визура.

“Променио сам неколико партнера у клубу, али Горан Радојичић и његов брат Зоран, власници Визуре, једноставно су фантастични. Уложили су огроман новац у инфраструктуру и ти услови се ни по чему не разликују од неких великих клубова. Истина, то није луксузна дворана, али они имају све на једном месту. Ми смо направили диван спој и то је сарадња о којој могу да кажем све најбоље. Ово је трећа година како сарађујемо, а нисмо имали чак ни најмањи неспоразум“, наводи Ражнатовић.

Пласман у Јадранску лигу носи одређене услове, а један од њих јесте дворана са минималним капацитетом од 2.500 места, због чега се управа Меге одлучила на потез који је наишао на подељене реакције у спортској јавности. Према подацима из Агенције за привредне регистре, почетком јуна Мега је променила адресу, седиште је из Београда пресељено у Крушевац, што има посебан значај за децентрализацију српске кошарке, али ће своје утакмице као домаћин у Јадранској лиги играти у Смедереву, јер је после додатних прегледа утврђено да хала у Лазаревом граду не испуњава све услове. Тако ће по први пут у Јадранској лиги учествовати српски клуб који није из Београда, Новог Сада, Крагујевца или Вршца.

Ту одлуку поздравља новинар портала Б92.нет Саша Озмо, који наводи да ће се на тај начин “пробудити” интересовање за спорт између два обруча и у срединама које су помало заборавиле да је Србија до пре неколико година називана “земљом кошарке”.

“Мегин пројекат је велика ствар за српску кошарку. Кошарка у Србији тренутно није у доброј ситуацији – највише због недостатка новца изгубили смо или смо на путу да изгубимо центре као што су Чачак и Ниш. У таквој ситуацији права је драгоценост имати клуб који нема финансијске проблеме и који представља мирну средину за развој младих играча”, рекао је Озмо.

Представници Србије у Јадранској лиги ове године:
Партизан мт:с (Београд)
Црвена звезда Телеком (Београд)
Мега Визура (Смедерево)
Војводина Србијагас (Нови Сад)

А од државе – 0 динара

Већ и погледом на имена клубова, примећује се да су Партизан, Звезда и Војводина под великим покровитељством државе јер су генерални спонзори државне институције, док Мега из буџета Србије не добија ниједан једини динар.

“Имамо неколико спонзора из иностранства, а буџет нам је много мањи него у било ком другом клубу, јер једноставно ти кошаркаши играју за веома мали новац. Објективно, мали буџет клуба попуњавамо уз моју малу помоћ и средствима спонзора из иностранства. То нам омогућава да имамо то што нам је потребно. Финансијска ситуација у клубу је таква од самог почетка, па зато нема дуговања. Никоме ништа не дугујемо! Занимљиво је да је 13 играча Мега Визуре позвано на припреме млађих репрезентативних селекција, а за све ово време клуб је добио нула динара од друштвене заједнице.То је само један парадокс, да клуб који ради нешто за српску кошарку од стране спортских институција уопште није препознат. Али, то наравно неће утицати на будућност нашег клуба.”

Клуб попут Мега Визуре представља прави рудник кошаркашких талената у Србији, а то успева да буде без икакве помоћи државе, само захваљујући ентузијазму и менаџерским умећима једног човека. Даљи развој једног од најтрофејнијих српских спортова је под великим знаком питања, јер преоптерећени државни буџет не може себи да дозволи могућност финансирања спортских колектива, док евентуални спонзорски уговори у многоме зависе од политичких прилика. Како сада ствари стоје, док у управама клубова уместо способних менаџера седе људи који су име стекли кроз бављење политиком, ствари се неће померити на боље.