Студентски радови

Репортажа из Задарске улице бр. 5

25. новембар 2011.
Jelena Petrović

Репортажа из Задарске улице бр. 5

ШТА ЋЕ БИТИ С КУЋОМ?

Објекат у коме је сниман филм „Маратонци трче почасни круг“, у лошем стању и  већ дванаест година предмет судског спора

 

Калдрмом у Задарској улици пролазио је између два светска рата чувени Пантелија Топаловић, оснивач погребног предузећа „Дуго коначиште“. Иза себе је оставио потомке да се свађају коме припада наследство. Тако смо бар гледали у култном филму „Маратонци трче почасни круг“, снимљеног 1982. године у кући која се и данас налази у овој улици, а остављена је на немилост времену.

 Три деценије од снимања филма, наследници на суду траже своје станарско право. Оронула фасада и прозорска окна без стакла чине да ова кућа „одскаче“ својим изгледом од околних „нашминканих“ зграда. Висока зелена ограда штити двориште од знатижељних погледа пролазника. „Ех, да имам новца и целу кућу, направио бих музеј. Тако би се на неки начин одужили и „Маратонцима“, и Душану Ковачевићу. Али…“-започиње причу Слободан Јеринић, „чувар куће“  и станар приземља, који има статус заштићеног станарског права од 1945.године. Проблеми ове, како каже „уклете“ куће, почињу крајем „прошлога века“, тачније 1999.године, када је умро последњи члан породице Анђелковић, некадашњих вланика. Пошто наследници нису могли да се договоре, спрат куће је продат. Садашња власница не живи овде. Kућу жели да сруши, направи нову и прода. Она је из некадашње „Пантелијине собе“ избацила све ствари, скинула врата и прозоре, тако да осим кише и снега, свакодневни посетиоци су голубови. На спрату куће где се налазио сеф са новцем који је Мирко опљачкао, данас су голи зидови. „Моја породица не жели да ова кућа пропадне, зато и трошимо нерве, време и новац на судске спорове са сувласницом већ дванаест година“, наставља причу Јеринић. „Кућа је оваква- пропала, оронула, запуштена, јер закон не дозвољава било какво реновирање, док траје судски поступак, коме ја не видим краја.“ У дворишту се налази на десетине слика, трешња која је засађена након снимња филма, и клупица. Једино оригинално што је остало из филма јесу улазна врата куће.

У просторији где се некада налазио чувени крематоријум и ковчези за продају, данас су сликарска платна, четкице и боје. Улазимо у кућу. Дневна соба подсећа на ону са филма. Пуна је влаге. Нема свечане атмосфере. Очекујемо да се појави неко од Топаловића. Није важно ко. На зиду где се налазио Пантелијин портрет сада је календар за прошлу годину. Нема слика, икона и портета, зидови изгледају празно. Велики сто налази се у средини просторије окружен расклиматаним столицама. На полици где се налазио Лакијев грамофон данас је телевизор. Поред, на радном столу је рачунар, „Маратонци“ за то нису знали.  Ни трага од великог препарираног медведа који је штитио ову породицу. Излизани тепих прекрива под. Поглед кроз прозор пружа се на улицу са које се сваког часа  може појавити Били Питон. Овде данас „Маратонце“ не би пронашао. У оваквој кући они не би живели, били су сувише велика господа.