Студентски радови

РЕКОНСТРУКЦИЈА ПОСТОЈЕЋИХ, А НЕ ИЗГРАДЊА НОВОГ СТАДИОНА

26. август 2018.
Јована Савић

Ново гнездо неће моћи да помогне српским орловима да полете у висине. Србија има сасвим довољно гнезда у којима би птићи могли да стекну потребну сигурност за лет на међународној сцени. Ипак, они су у доста руинираном стању, тужно изгледају па и орлови када се вину у сводове доста панично тумарају уместо да препуни самопоуздања прикажу свој таленат. Чак су и два највећа стадиона наших најпрестижнијих клубова, Црвене звезде и Партизана приличног лошег изгледа. Неопходна је реконструкција и ,,Рајка Митића“ и ,,Стадиона Партизана“. Када су гнезда престонице спала на овај ниво, шта тек рећи за она у унутрашњости. Многи од стадиона широм Србије немају ни оне минималне услове за несметано одржавање тренинга. А када не постоји потпора и снага која се црпи из гнезда тешко је летети и пад је неминовност.
Да би се поново “небо отворило“ што би рекао чувени коментатор Милојко Пантић када се Црвена звезда пласирала у финлале ,,Купа шампиона“, а касније и освојила то такмичење и остварила највећи успех у историји српског фудбала, морају се уредити постојећи стадиони. Управо су се фудбалери најтрофејнијег клуба у Србији најсигурније осећали на тадашњој Маракани која је испуњавала све европске стандарде и сијала пуним сјајем. Имали су чврсте темеље на којима су градили своје вештине, самопоуздање и досегнули највише висине европског фудбала.
У Србији постоји преко 45 стадиона са капацитетом преко 1000 места. Највећи су стадиони Црвене звезде и Партизана на којима може да стане 55 538, односно 32 710 навијача. У категорију стадиона капацитета између 10 000 и 20 000 постоји укупно осам стадиона.
Потемкинова села
Након славне 1991. године када је Црвена звезда покорила Европу предвођена Љупком Петровићем, српски фудбал није остварио неке запаженије резултате на међународним такмичењима. Репрезентација нема континуитет учешћа на првенствима света и Европе, а и када успе да се квалификује не може да прође даље од групне фазе. Клубови ретко када успевају да се пласирају у Лигу шапмиона или Лигу Европе. Стиче се утисак да су славни дани нашег фудбала односно успеси из 1991. и 1966. када су Звезда и Партизан долазили до самих завршница најелитнијег такмичења, миљама далеко. Ипак, овогодишњи пласман у елиминациону фазу Лиге Европе, два најтрофејнија клуба у Србији, баш као и пласман на Светско првентсво у Русији наше репрезнтације, наговештава неке боље дане за орлове. Али, као да ови резултати не приказују праву слику нашег фудбала, заправо наших терена. Један од дугогодишњих навијача Партизана, Вељко Павловић истиче да је пласман наших представника у друго по рангу значајно такмичење Европе, навело људе у савезу да заварају јавност и УЕФУ. ,,Црно и црвено-бели, као и наш национални тим су коначно остварили добар резултат. Једна смо од малобројних земаља која је имала два тима у нокаут фази неког европског такмичења. Према стандардима УЕФЕ, да би се уопште играло једно престижно такмичење морају се испоштовати одрђени услови које стадиони треба да испуњавају. За тако нешто је потребно и време и рационално коришћење новца. Ипак, челници наших клубова, одлучили су да ставе много “шминке“ на наша гнезда. Баш као што је Потемкин захтевао да се по степама Русије импровизују села са пастирима и стадима како би импресионирао руску царицу и тиме приказао лажну вредност свога краја, тако су руководећи у Партизану и Звезди желели да фасцинирају навијаче и челнике УЕФЕ“, сликовито објашњава верни навијач Партизана.
Да се ,,Маракани“ врате славни дани
На највећем стадиону у Србији свакодненво се одржавају различите активности. Када на терену нису утакмице, онда се тренира а нису ретке ни организоване посете малишана из различитих крајева Србије. Крајем 2014. године Маракана мења име у Рајко Митић по првој звездиној звезди. Баш крај њега застао је Чачанин Игор Савић који са сетом прича о славним данима Црвене звезде. ,,Сећам се, баш као и сви старији звездаши, 90-их година када смо остварили највеће успехе. Тад је била привилегија доћи на стадион и бодрити вољени клуб или репрезентацију. Терен је био бољи од многих у Енглеској, Француској, трибине сређене, спољашњост стадиона чиста, блистава. По узору на наше највеће стадионе, правили су се и они у Чачку, Краљеву, Нишу. Данас је много тога другачије. Маракана лепо изгледа, али све то стоји на стакленим ногама. Стадион Борца из Чачка је жалостан. Терен више личи на њиву, инфраструктура је лоша. Такви су скоро сви стадиони у Западној Србији. Већина их нема ни рефлекторе ни топлу воду. На таквим теренима не могу да расту шампиони нити се можемо надати некаквим већим достигнућима“, огорчен је овај заљубљеник у фудбал.
Недалеко од споменика Рајка Митића, учитељица је критиковала једног дечака који је желео да се са својом другарицом потпише на зид стадиона. И заиста спољашњост стадиона је препуна различитих графита, чак и увредљивих парола. Храм фудбала у којем орлови треба да развијају своја крила није место на којем се требају писати поруке различитог садржаја или сметлиште на које се баца сваки отпадак.
Маракана је грађена у периоду од 1960. до 1963. године. Прва утакмица је одиграна првог септембра 1963. када је Црвена звезда победила Ријеку резултатом 2-1. Гол којим је отворена Маракана дело је Трифуна Михајловића у сусрету пионира Звезде и Земуна који претходио мечу са Ријеком. Први најзначајњији међународни догађај на овом стадиону био је 1973. године када је одиграно финале Купа шампиона у којем је Ајакс савладао Јувентус.
Рационалније трошење новца
Држава је спремна да издвоји 150 милиона евра како би изградила Национални стадион који ће се налазити код Остружнице, а изградња би требала да почне ове године. Дакле, када држава већ има жељу да уложи велику своту новца у фудбал, то би требало урадити на много рационалнији начин. Доста је мање средстава потребно за реконструкцију постојећих него за изградњу новог. Тужно је да наша два највећа стадиона заостају за стадионима највећих клубова Европе, као и да терени у унутрашњости више личе на оранице а да се изграђује нови стадион. Орлови ће свакако много боље замахати крилима из својих матичних гнезда само ако се она уреде. Ако се изврши реконструкција ,,Рајка Митића“, ,,Стадиона Партизана“, као и осталих у градовима попут Ужица, Крушевца, Крагујевца, можда се опет “небо отвори“ изнад Србије баш као после аутогола Аугенталера.