Улазим у стан, нема никог али видим степенице, пењем се на спрат. Чује се разговор неколико људи, смех и неко зујање. Kроз полуотворена врата видим насмејаног Милана како тетовира неког момка, који и није био тако насмејан. При крају је са тетовирањем, ради већ три сата скоро а онда ће мени посветити мало свог времена, да попричамо о његовој страсти за цртањем.
’’О овоме сам ти причао. ’’ Отвара фиоку, шири се мирис графита и вади хрпу пластифицираних цртежа. ’’Не волим да их људи додирују руком, графит се размазује.’’ И његове жеље су оправдане, цртежи који су тако детаљно нацртани да делује као да су слике урађене у црно белој боји са ефектом појачане оштрине. Показује ми цртеже Ал Паћина, Брус Лија, репера ДМX, Партријарха Павла, Вил Смита, животиња… Крајичком ока угледам на зиду урамљен цртеж старијег човека, коме се могла видети свака бора, сваки тренутак живота оцртан на лицу. Емоција се одмах уочи, боре око очију и усана тачно осликавају карактер човека који је за живота живео пуним плућима али му је старост донела мир и спокој.
’’То је Пикасо.’’ Техника којом се тату уметник Милан Јанков бави поред тетовирања је фотореализам. Са задовољством ми објашњава како се ти цртежи праве пресликавањем контура фотографије високе резолуције индигом на папир, а онда зумирањем на компијутеру и уочавањем, сваки детаљ се преноси на папир. Kористи графитне оловке али планира да пређе на дрвене боје. ’’Овим утљивачем се сакрива потез и траг руке и постиже се ефекат да није нацртано руком.’’ У просеку за рад А4 формата му треба до недељу дана рада, а тренутно је окупиран једном већом фотографијом Раше Попова коју црта већ 2 месеца, где сенчи сваку длаку браде, косе, обрве и хватајући се за главу када се тога сети, говори ми како је полудео.
Милан се фотореализмом бави због тетовирања, вежба цртање, покрете, руку, око, стрпљење. Тетоважама је почео да се бави случајно али је напредовао до максимума који му Србија пружа. ’’Људи су затуцани и нема клијентеле, у Европи је другачије, у Србији се тетоваже раде само у реалистичком стилу, а у Норвешкој, Шведској, Данској клијенти траже хипер-реалистичке тетоваже.’’ Може од тога да се живи али не можеш да се усавршиш, објашњава ми. Kао и сваки млади човек жели да оде из Србије. Папири и фотографије су по поду, оловке свуда на столу, индиго папир раширен преко целог радног стола, али на полици је свака кутија са бојама и иглама организована перфектно. ’’То је мој креативни неред!’’ Устаје да поспреми разбацане цртеже када је схватио да загледам. Висок је, мршав, са мајицом широм за два броја и сивом тренерком, са дредовима на глави, брковима и брадом, одише стилом смотаног и трапавог хипика који не мари баш за свет. Али је баш напротив. Веома је смирен, стрпљив, доброћудан, помало неодговоран јер нема осећај за време, али веома воли оно што ради и увек жели да му клијент буде задовољан. ’’Kлијенти су најгори уметници, дођу са неким идејама које су тотално небулозне, и онда морамо да правимо добру припрему заједно, да то уклопимо онако како он жели, али опет и да ваља.’’ За себе каже да му је композиција на првом месту, па тек онда новац и да му је жао што је приметио да су неким уметницима паре на првом месту.
Највише се плаши унакрсне контаминације и због тога је перфекциониста, све мора да буде дезинфиковано и заштићено. Показује ми машинице и објашњава да постоје две врсте, калемне и ротационе, и да он користи ротационе јер мање брује. У Србији не постоји квалитетна опрема стога је приморан да наручује из Немачке. У слободно време прати на интернету канале који су специјализовани за тату мајсторе, и каже да не може да се научи техника али да чује њихове мисли и да му то много значи и да може нешто да научи. На питање шта жели од будућности, и сам није прво знао одговор, али зна да не жели да ради у студију јер би га људи упадањем стално прекидали, али жели да набави још опреме и нађе муштерију да јој одради тетоважу у хипер-реалистичком стилу.
Последњи радови
Студентски радови9. јун 2019.Бахреин – историја од пута бисера до стазе за Формулу 1!
Интервју недеље5. јун 2019.Буди онлајн где год се налазио: Иван Караман – дигитални номад који је кренуо у сусрет будућности
Интервју недеље2. јун 2019.„Љубав, страст и музика чине људе срећним – тиме се води моја глава“
Интервју недеље2. јун 2019.Неприкосновени победник у борби: Млади Душко Тодоровић је уместо улице изабрао ринг