Студентски радови

РАЗГОВОР СА НЕМАЊОМ ТЕКИЈАШКИМ

26. јун 2018.
Душан Рацић

Пре свега два месеца, Немања је прешао у Спартак из Суботице, а прилику да заигра добио је већ у првом мечу. Сада, пет утакмица касније, усталио се у првој постави. Иако је до пре три месеца играо на теренима треће лиге широм Војводине, повреде његових саиграча натерале су тренера да га стави у прву поставу, а чини се да је ову прилику искористио, судећи по томе да се са њим налазим након победе Спартака у мечу против трећепласираног Радничког из Ниша од 2:0. Први пут долази у Панчево, свој родни град, после 20 дана и три утакмице.

„Нови изазови су увек занимљиви“
Пре десет дана напунио је 21 годину, међутим, тада је био у Лучанима, у карантину, спремајући се за утакмицу наредног дана. Ово му је први рођендан који није провео у Панчеву, са својим друштвом, кући није био већ 20 дана због ванредног кола. Како каже, једва је чекао да се врати и одмори мало. „Селидба у Суботицу и самачки живот су били ново искуство за мене, први пут сам отишао од куће, требало ми је времена да се навикнем на такав живот и на нови ритам, мада још увек, али нови изазови су увек занимљиви. Кад год ми обавезе то дозволе, журим да се вратим у Панчево и видим породицу и пријатеље.“

Оно што најочигледније разликује Немању од других фудбалера јесте чињеница да упоредо са фудбалском каријером он студира на Правном факултету Универзитета у Београду.
„Школа ми је била приоритет док се нисам преселио у Суботицу, зато сам и имао тако добар резултат на пријемном (осми на листи) и зато сам био вуковац (и у основној и у средњој школи). У том периоду, фудбал сам подредио школи, мада никад нисам одустајао од њега у потпуности. Након што сам уписао факултет, клубови из Прве лиге су кренули да се распитују, и годину дана након тога завршио сам у Суботици. Родитељи су ме увек подржавали, мада ми још увек не дозвољавају да запоставим факултет. Мама је водила рачуна о мом успеху у школи док је тата, као и све тате, пратио моју каријеру у фудбалу, и у томе ме је максимално поџавао. Управо због такве њихове подршке, не желим да их разочарам ни у једном ни у другом аспекту. До 14. године сам упоредо тренирао фудбал и тенис, али у једном тренутку је постало немогуће постићи оба спорта и школу, па сам се одлучио за фудбал. Не кајем се ни најмање због своје одлуке, још увек волим понекад да играм тенис, али у фудбалу ми је било цело друштво, и једноставно сам се ту пронашао.“

„Брзо сам заволео Суботицу“

У последње време је навикао да одговара на питања о новом клубу, па се унапред извињава ако му одговор звучи генерички. „Имам среће што сам тренутно у Суботици јер је то један од најуспешнијих тимова у домаћем првенству, а сам град је веома сличан мом Панчеву па није толико тешко навићи се, брзо сам заволео Суботицу. За сад се не жалим уопште, уживам у фудбалу. Саиграчи су ме јако лепо дочекали, нисам им се још захвалио на томе, веома смо компактна екипа. Одбрана у просеку има 22 године што је по некима премладо, али нама се не чини тако, и волели бисмо да их демантујемо добрим играма. Циљ за ову сезону није пласман у Европу, битно је да направимо окосницу тима за будуће сезоне, али знате како је то у српском фудбалу, сви желе да оду преко. Био би успех задржати овако младу екипу на окупу неколико сезона, то никоме не полази за руком овде.“

Благи осмех наговештава да му следећа тема прија, а он признаје да је о њој размишљао у последње време. „Фудбал ми је донео пуно у животу до сада, зарађујем плату од своје 17. године што је доста неуобичајено за Србију, и то ми је омогућило боље услове за напредак у каријери. Омогућио ми је да путујем по Србији и иностранству, гостовао сам вероватно на сваком терену у Војводини, а посебан утисак на мене је оставио Ниш, у коме нисам био од детињства. Преко фудбала сам стекао велики број пријатеља за цели живот, а то ми доноси радост и испуњава ме. Мислим да бих без ових искустава био доста празнија особа.“

 

„Ако се прилика појави, права ће морати да сачекају“

О будућности не размишља толико, тек је стигао у нови клуб, али има неке оквирне планове.ааа „Што се тиче планова за будућност, најбитније ми је да се докажем што је боље могуће у Суботици. У неком тренутку циљ ми је да одем у иностранство, не због пара, али због бољег фудбала. Ако ће ме то обезбедити финансијски, тим боље. Свакако планирам да упоредо студирам и играм фудбал докле год је то могуће, али ако се прилика појави, права ће морати да сачекају.“

„Сигуран сам да тај жар никада неће нестати“

Полседње питање односило се на притиске које професионални спорт намеће, али видело се да његова преданост није упитна. „Имао сам неколико тежих повреда у каријери, али није ми падало на памет да попустим и размишљам о престанку играња фудбала. Навикао сам на тренинге сваки дан, већ 15 година тако, и сваки викенд жељно ишчекујем како бих одиграо утакмицу. Сигуран сам да тај жар никада неће нестати.“