Укрштајући се са Македонском, Господар-Јевремовом и Зетском, у самом центру Београда, протеже се улица која већ више од стотину година одолева убрзаним променама огледаних у модернизацији престонице Србије – Скадарска или Скадарлија.
Први људи који су населили ове просторе, изграђујући трошне, мале колибе били су Цигани, па је она до 1872. године носила назив Циганска махала. Те године, крштене су многе улице у Београду, а махала је добила назив који и сада носи и по коме је препознатљив.
Пут по благо стрмој Скадарској улици поплочан је калдрмом, какав је био обичај изградње док су ове просторе заузимали Турци. Овај, у народу познат као ,,боемски део Београда”, својом дужином од око пет стотина метара, у потпуности осликава управо живот који је вођен стотинама година уназад.
Стога се може рећи да ова четврт чува традицију старих времена, јер се на сваком кораку управо то може и осетити. Након ниских, стамбених кућа, грађених тридесетих година деветнаестог века, на овом месту почели су да ничу и објекти који постоје и данас или су бар сачувани малим делом, али неприступачни.
Пре свега, то се односи на пивару, која је била изграђена средином деветнаестог века на углу Цетињске и Скадарске, а чија врата, где се налазила, постоје и данас. Најстарија кућа која је остала сачувана позната је под називом ,,Штихина кућа”, у част Владану Штихи, власнику, а која је саграђена пре 1878. године.
Изградња пиваре утицала је на отварање многих кафана, дућана, ресторана, који су представљали стециште окупљања друштвеног слоја Београда којег су чинили носиоци уметничког живота главног града. Кафане и ресторани који оживљавају Скадарску су ,,Три шешира”, као најстарија и најаутентичнија кафана, затим ,,Два јелена”, ,,Има дана”, ,,Путујући глумац” и посебно ,,живи” ресторан ,,Шешир мој”, који обилује шареним цвећем чији се мирис с времена на време помеша са мирисом домаћих, српских специјалитета који се спремају у услужним објектима.
Докази који показују да је овај кварт био омиљен уметнички настројеном делу Београда огледају се у подизању споменика познатом српском песнику Ђури Јакшићу, тик испред његове куће која је доступна људима за обилазак, затим споменик путујућем глумцу испред кафане ,,Три шешира”, у част Јоакиму Вујићу, оснивачу позоришног живота у Србији, те у очувању куће у којој је живео глумац Милорад Гавриловић, управник Народног позоришта, којa се налази у непосредној близини улице.
За Скадарлију се могу везати и имена познатих књижевника, као што су Јован Јовановић Змај, Милован Глишић, Стеван Сремац, Бранислав Нушић и многих других, као и имена разних музичара, новинара и глумаца који су је посећивали.
Поред кафана и ресторана из којих се могу чути благи и пријатни звуци староградске и изворне народне музике, људи, њих око двадесет хиљада који је посете свакодневно, могу уживати и у уметничким галеријама ,,Ас” и ,,Монмартр”, као и у продавницама сувенира и антиквитета, које нуде традиционалне српске предмете. Иако означен као боемски део града, намењен љубитељима добре хране и пића, у Скадарској постоји и Основна школа ,,Скадарлија”, чији ђаци, док у њој бораве, нарушавају грајом тишину и мир којим одише дневни дух истоимене пешачке зоне.
Као печат на очувани стари дух Београда помешан са боемским животом неизбежним у мору кафана који је чине, на самом крају улице, у доњем делу, сасвим ненаметљиво и повучено, смештен је ресторан ,,Скадарлија”, на којем су уклесани стихови Ђуре Јакшића, као још један показатељ одавања почасти становнику ове улице и једном од највећих боема.
Могуће је приметити да је доста објеката било реконструисано и преуређено, али све са циљем да се очува традиционална духовна и меморијална вредност коју ова четврт успешно преноси и која је незаобилазна одредница за туристе и све боеме већ више од једног века.
