Интервју недеље

Радозналост покреће новинаре

4. новембар 2015.
Јована Пешић

Добрица Поповић новинар РТС-а, бави се дописништвом у ТВ центру у Смедереву већ 20 година. Обавештава о догађајима из општине Смедерево, Велика Плана И Смедеревска Паланка. Извештава о актуелним догађајима на овом подручју, у дневно-информативном делу емисије.

Која је улога новинара дописника?
-Новинари дописници прате све сфере живота, нису уско специјализовани. Дописници немају привилегију да се баве за шта су специјализовани већ сва догађања на територији коју прекривају, од најобичнијих живота људи, преко спорта, привредних, политичких тема, индустрије, пољопривреде. Није посао тежак ако се воли, али није све лако. Нису сви склони да воле све.

Да ли сами бирате теме?
-Практично ми сваке недеље за потребе редакције шаљемо предлоге. Матична редакција не може да зна шта се дешава на терену где је дописник. Редакција одлучује о томе шта ће се радити, уколико је у интересу програма она сугеришу шта би требало из те средине да се уради.

Да ли вам је тежи рад са људима или временско ограничење на послу?
-Рад са људима није тежак, треба бити комуникативан, волети посао и знати шта ћеш радити и тражити али је свакако најважнија припрема за догађај.

Како изгледа ваш радни дан?
-Радно време не постоји, догађаји диктирају посао. Често се саобраћајне несреће догађају ноћу, а за такве ствари треба да се направи добра логистика тачније да имате познанство са људима из МУП- аи тужилаштва, извршним судијама који вам јаве или не јаве, па се посао одради.

Да ли су велики притисци уредника?
-Не, матична редакција има разумевања када је у питању посао и приоритет. Приоритет је код нас, дневник. Трудимо се да будемо први који ће информисати грађане. 1992 смо имали везу са Београдом. Није проблем да оно што се догуди буде за неколико минута на телевизији. У сваком случају треба тежити да се напише како јесте, треба се трудити да дописници не иду ,,ђоном“ кроз деликатне ствари, да не претерују, не куде али и не хвале. Истина је најбитнија, свидела се она некоме или не а народ је тај који доноси пресуду.

У којој мери је битно за професију новинарства љубав према послу И образовање?
-Апсолутно треба и волети посао и бити образован. Треба се стално усавршавати и слушати друге, боље од себе, јер лично мислим да човек не може знати све и да увек постоје бољи. Треба пратити друге новинаре како раде, пратити теме, читати, памтити како бисте у некој другој, сличној ситуацији имали идеје како нешто да одрадите. Свој сам посао највише научио од монтажера.

Како необразовани новинари уништавају професију?

-У локалним телевизијама, част изузецима, много је оних који мисле да знају да одраде посао јер су гледали на телевизији или слушали на радију материјале. У сваком послу постоје принципи и систем како се ради. Морам да нагласим да постоје много професионалних новинара који нису завшили студије новинарства.

Да ли је за доброг новинара битнији рад или таленат?
-Било би пожељно да таленат постоји. Медјутим, посвећеним радом се постижу добри резултати.

Како је изгледао ваш почетак у новинарској професији?
-Дуго сам се бавио фотографијом. Завршио сам ликовну академију у Београду и мислио сам да ћу тим путем да наставим. Међутим, оно за шта сам се школовао ми је постао хоби. Фотографија ме је довела до почетка дописништва. Осамдесетих година када је почело дописништво, ,,Београд дописништво је радило у скопу новинских кућа. Телевизија Београд нас је примила у стални радни однос.

Да ли је тешко усагласити приватан живот са послом?
-У почетку мог рада, док нисам имао породицу посао ми је био веома занимљив, није ми се ишло кући. Када стигне породица и ту се може наћи и времена и простора. Мени, лично одговара овакав ритам. Моја је природа таква да не бих могао да седим у канцеларији. Онај који се одлучи да не може да ради такве ствари, може да ради на радију, новинама, не мора да ради у дневној редакцији. Многи људи се упознају и стичу се велика пријатељства. Без радозналости, нема правог новинарства.