Радни дан једне балерине

Јована Несторовски је балерина и музичарка. Балет игра у Народном позоришту у Београду као солисткиња. Јована је добитница награде ,,Златни анђео“ из области уметности коју додељује Скупштина града Београда и Министарство просвете и спорта Србије. Јована балет пореди са најтежим спортовима и сматра га најтежим после рударства. Захваљујући дугогодишњем вежбању балерине могу да изводе пируете и да им се притом не заврти у глави. Оне играју до своје педесет и треће године и немају бенефицирани радни стаж.

 Балетски уметници помоћу свог тела ,,причају причу“. Балерине морају да усаврше говор свог тела и игру до најлепших могућих линија тела и да глумачки, мимиком прикажу расположења лика којег тумаче.

 На часовима балета је стекла добру кординацију и право држање које долази до изражаја када свира харфу.

 Соба у којој Јована вежба налик је позорници. На средини собе налази се огромна харфа, а светло је пригушено док она свира. Поред харфе је мала црна столица на којој седи док танким прстима лагано прелази преко жица.

,,На часовима харфе сам развила своју музикалност, усавршила ритам, научила да пратим мелодију. То ми је помогло на часовима балета”, каже Јована.

 За балет је почела да се интересује од своје пете године и тада jу је њена мама уписала у приватну балетску школу. Јована је од малена имала све потребне предиспозиције за балерину. Витка је, има дуге ноге и руке, право држање и дефинисане мишиће.

,,У деветој години живота је балет почео да ми се подвлачи под кожу и да постаје саставни део мог живота. Била сам једина девојчица коју је занимао рад на шпиц балетским патикама. Са девет година сам се уписала у Прву балетску школу ,,Димитрије Парлић“ у Панчеву.

Радни дан балерине траје од ујутру до увече. Јованин радни дан почиње у девет ујутру у Народном позоришту. У пола десет у балетској сали загрева тело за балетски клас који почиње у десет. ,,То су вежбе које трају сат и по времена и то ми је свакодневна обавеза”, рекла је  Јована.

Пробе за представе које су на репертоару тог месеца почињу у пола дванаест. ,,Свака проба  траје по сат и по времена и обично између две пробе имам кратку паузу од десет до петнаест минута да одморим прсте и стопала од шпиц патика. Радно време је до шеснаест часова, а понекад радимо и двократно, што значи да се пробе настављају од шест увече до девет”, каже Јована.

Представе се одржавају два до три пута недељно.  Јованин дан почиње од десет када долази на балетски клас и после тога има пробу коју мора да заврши до један после подне због представе.

,,У позориште стижем у седмнаест часова и одмах идем да ми праве фризуру и да ме нашминкају. Онда почиње балетски клас који траје до седам увече. Представа почиње у пола осам и траје до десет”, рекла је Јована.

balerina 1

Јована тренутно игра у свим класичним и савременим балетским представама као што су: ,,Лабудово језеро“, ,,Успавана лепотица“, ,,Дон Кихот“…

,,Обично имам малу трему пред излазак на сцену, поготво када играм соло. Она нестане када изађем на сцену, јер онда мислим само на то што треба да радим, препустим се емоцији и покушавам публици да пренесем  позитивну енергију.  Ту је и адреналин, неколико сати након представе не могу да заспим“, каже Јована.

Током дана Јована вежба шест до осам сати. Једе два до три пута дневно и углавном има устаљен режим исхране.

,,Ујутру попијем кафу и једем неко воће, за ручак имам неку супу или чорбу, бело пилеће месо или рибу и неку салату“,представља свој јеловник прва балерина Народног позоришта Јована. Вечеру прескаче или поједе неко воће или поврће.

Осим што се балерине одричу хране, одричу се и слободног времена, дружења, излазака.

,,Слободно време којег имам веома мало, користим да бих одморила своје тело и спремила се за следећи радни дан. Одричем се понекад хране. Поготово ми је било тешко у пубертету. Али сада сам се навикла. Храним се веома здраво, јер је то битно за посао којим се бавим. Али осећам ужасне болове у ногама, стопалима због стајања на њима. Ипак, све то заборавим када изађем на сцену.“

Прелазећи дугим, танким прстима нежно по жицама харфе представила ју је као своју другу љубав.

 ,,Њу сам почела да свирам у раном детињству, јер сам је имала код куће. Моја мама такође свира харфу.“

Нижу музичку школу је уписала у осмој години. Ишла је упоредо основну школу и нижу балетску. Потом је уписала Средњу музичку школу ,,Мокрањац“.

,,Балет и харфа су моје две велике љубави које не иду једна без друге. Многи су ми саветовали да одаберем једну и посветим се њој. Али ја сам уз велике напоре и подршку моје породице успела да истрајем, и да у балету и харфи постигнем велике успехе“,  рекла је поносито балерина и музичарка Несторовски.

Њене две љубави ништа не раздваја, зато што је од малих ногу била фокусирана на обе и увек јој је било тешко да издвоји дражу.