Психички проблеми за студенте и даља табу

 

Колико је заправо студентима тешко да се сами обрате психологу, да ли страхују од тога

 

Две трећине студената који се обрате психологу или психијатру има симптоме благе депресије, а сваки трећи међу њима је умерено или теже депресиван, показали су резултати скрининга на депресију који су спровели стручњаци из Завода за заштиту студената у Београду у оквиру редовних систематских прегледа.

Да ли је за студенте одлазак код психолога табу? Из завода тврде да је табу у вези психичких проблема и одласка код психолога све мањи, а студенти се све чешће за помоћ обраћају самоиницијативно.

Нерасположење, недостатак уживања у свакодневним активностима, осећај као да им је све свеједно, недостатак мотивације, па до осећања кривице, проблема са спавањем и апетитом, код неких и суицидне идеје, симптоми су депресије код младих. Ивана Вучетић, специјалиста психијатрије у служби Завода, каже да се последње три године све више студената јавља са оваквом врстом проблема.Она истиче:,, Јако се важно обратити се на време за помоћ да бисмо заједно спречили да дође до стадијума где морају да се уз одговарајућу психотерапију узимају лекови. Што се тиче броја оних који нам се обраћају за помоћ, тај број је у последње три године доста порастао, што значи да то све више води до потпуног разбијања табуа. “

Број студената којима је потребна помоћ је много већи од оног који се јави психологу. Велики проблем је што већина студената неозбиљно схвата скрининг на депресију у оквиру систематског прегледа. Никола,студент правног факултета, иако пати од депресије, каже да на скринигу није одговарао искрено.,,Желео сам да само што пре завршим са прегледом и одем кући као и већина мојих пријатеља, нисам баш полагао неке наде у скрининг и нисам сматрао да ће ми то помоћи.“

По помоћ најчешће долазе бруцоши што је и логично јер управо почетак студија тражи највеће психолошко прилагођавање. Сања Милићевић, психолог у студентској поликлиници истиче:,,Око 65% студената са благом депресијом су на првој години факултета, а више од половине њих су из унутрашњости. Оно што сада чешће чујемо од студената је то да су под већим притиском због очекивања родитеља, што проистиче углавном из финансијских разлога. Студенти су веома свести чега се породице одричу зарад њиховог школовања, и због тога се они уствари осећају одговорним. “

Иако стручњаци тврде да је одлазак на психотерапију све мањи табу, међу студентима постоје подељена мишљења.

Студенти као и стручњаци сагласни су да је овај табу неоснован. Предрасуде о одласку код психолога или психијатра су најчешће производ неадекватне или недовољне информисаности популације, баш као и страхова, најчешће неоснованих. Разни програми раде на смањивању табуа, што показује и број студената који траже помоћ који се сваке године повећава.