Први београдски парк који се налази близу центра, али је ипак одвојен од свакодневног београдског метежа, успешно опстаје већ скоро два века. Парк је некада био најбитније место у околини Београда, због кога је и уведена друга по реду трамвајска линија у граду. Ове године парк прославља 185 година. Смештен је у долини Топчидерске реке, која је једина река која извире и улива се у Београду, а уједно је и велики еколошки проблем престонице. Настао је по узору на енглеске краљевске баште и паркове, захваљујући професору математике Атанасију Николићу.
Од тада се није много променило, сем што се не вози више само господа трамвајем. У међувремену у парку је освануо један од најсавременијих јавних тоалета у граду. Некада је летња позорница постојала ради одржавања концерата класичне музике и опере, као и позоришних и балетских представа, а данас се у парку одржава музички фестивал популарне музике. Остало је све више – мање на истом месту.
У Топчидеру је било одржано прво организовано окупљање грађана. Данас се је централно место састанка локалне бајкерске групе. Бајкери се састају сваке недеље код споменика Арчибалда Рајса и крећу у вожње по околини.
Иако вијугаве стазе, цветне алеје и дрвореди заиста подсећају на неки енглески краљевски парк, ту фантазију Хајд парка у Београду растурају штандови са шећерном вуном, балонима и намучени коњи који шетају узаним стазама. Уједно и мирис јагњета на ражњу, које се лагано окреће у оближњем ресторану, доприноси атмосфери неког префињенијег вашара.
Један једини пут када Карађорђе није потегао кубуру, родила се црква
Док је Земун још био саставни део моћне Аустроугарске, у Топчидеру је изникла прва београдска црква, црква Светих апостола Петра и Павла. Легенда каже да ју је кнез Милош подигао у знак захвалности за чудо које га је задесило за време Првог српског устанка. Наиме, њега је тад заробио Карађорђе са намером да га убије, али самим чудом живот му је поштеђен. Верује се да је то један једини пут када је Карађорђе потегао кубуру на некога, а да га није убио.
Црква је идилично ушушкана између расцветалих трешњиних стабала, а испред ње се налази омањи паркинг који на први поглед и није толико занимљив као трешњин цвет.
Тај исти паркинг некада је красила спомен чесма, коју ми данас знамо као Теразијску чесму.
Топчидерски див
У првом престоничком парку налази се и Конак кнеза Милоша. Све ове године испред њега стоји најпознатији и најстарији платан у граду. Платан је још пре 140 година достигао такве димензије да је добио прве подупираче за гране, а данас је његова крошња пречника 49 метара.
Саднице платана стигле су из Беча. Како је неколико претекло од замишљеног пројекта, Француз који је руководио плановима обратио се кнезу Милошу за савет. Кнез, познат по одсечности, кратко је одговорио: „Метни га у ову кречану поред дворца”. Тако се платан нашао у кречани, која је коришћена приликом изградње конака. Да му се ту допало сведоче његове године и садашње димензије.
Милошев платан преживео је многе ратове и сведочио је многим шетњама Београђана, али и разним платонским љубавима.
Најпопуларније место на Инстаграму
У плану парка, такође, постоји и место специјално резервисано за фотографисање. Два омања вештачка језера спојена са још мањим каналом преко којег иде дрвени мостић, са поломљеном оградом. Некоме је то опис идеалног места за слику. Томе сведочи и фотограф са пуном опремом. Он вредно фотографише будуће младенце који се на мостићу ређају као на покретној траци. Сви су у веома сличним венчаницама и оделима, а и слике ће им изгледати слично. Монотонију прекида пар девојака, које су дошле са мањом опремом, али подједнаком жељом за добром сликом. Оне стрпљиво чекају да ухвате слободан моменат између младенаца и усликају се. Одевне комбинације су им по последњој моди, а позе беспрекорно увежбане. Поред толике посећености и популарности још увек се нико није сетио да поправи ограду на том мостићу, или бар покрене иницијативу за то. Али добре слике су свакако ту, некоме за албуме и полице, а некоме за Инстаграм и Фејсбук.
Последњи радови
Студентски радови2. јун 2019.Неостварени сан о бољем животу
Наука и уметност1. јун 2019.Шта је „Вилхелмов врисак“?
Наука и уметност1. јун 2019.Србин који је задужио царску Русију
Студентски радови25. мај 2019.Добродошлица у Београд уз дим и логорску ватру