Прозирни цвет

Пробијајући се између столова препуне баште кафића у центру града, старица је у рукама носила теглу испуњену свелим цветовима. Промуклим гласом, понављала је као мантру “Лепе, свеже руже. Купите их, купите.” прилазећи сваком столу. Понеки човек подигао би поглед само на тренутак не упутивши јој ни реч. Као да старица није достојна да се на њу потроши ни један глас, само би одмахнули главом. Спуштеног погледа, без икаквог израза на лицу као да је навикла да људи гледају кроз њу и праве се да не постоји, успореним ходом кренула је даље.