Студентски радови

,,Програмирање ми је одредило све животне путеве“

28. август 2018.
Миљана Вранић

Како водити успешну програмерску фирму, каква је будућност фриленсинга и на који начин знање из области програмирања може бити корисно за прављење пива, објашњава Миљенко Вујаклија.

 

Пре десет година, тадашњег двадесетшестогодишњака, Миљенка Вујаклију, позвао је другар да са њим почне да ради сајтове за америчко тржиште. Ова двојица пријатеља тада нису ни слутила да ће убрзо основати своју фирму која ће бележити пословне успехе на светском тржишту. Данас је Миљенко Вујаклија извршни директор фирме Circle Web Foundry. Ова компанија ради у Drupal-u– бесплатној платформи отвореног кода, која се користи за креирање и постављање веб-сајтова. Вујаклија говори о томе како се заинтересовао за програмирање, како изгледа водити једну програмерску фирму, о фриленсингу и личним хобијима.

Миљенка је од малих ногу интересовало програмирање, а први рачунар добио је 1995. године.

– Када сам први пут заиграо игрицу, Сокобан, на PC рачунару, осамдесет девете или деведесете, тад је некако кренуло све то да ме занима, па је после тога дошло и програмирање. Уз први рачунар, добио сам и књигу о Visual Fox програму, који је данас конкурентан Windows-ovom програм за израду базе података, Access-u. Шести разред завршио сам као одличан ђак, а награда за постигнут успех био је управо рачунар – прича Вујаклија о почетку своје љубави према компјутерима.

О свом занимању истиче да оно није толико лако као што већина људи мисли.

– Програмирање је поприлично рударски посао. Константо пролазиш кроз исте ствари, људи често сагоре и не могу више тиме да се баве. Добра страна овог посла је што свако себи може да организује време, али то уједно подразумева и већу одговорност за разлику од посла од девет до пет. Овде си ти особа која је задужена буквално за све – говори Миљенко о све популарнијем занату данашњице.

О томе како је дошао на садашну позицију и од чега се састоји посао извршног директора једне програмерске компаније, Вујаклија каже:

– Нас тројица смо покренули фирму. Једино сам ја имао неког искуства у менаџменту, радио сам у једној корпорацији у Београду, са мањим и већим групама људи, па је некако било природно да се ја тиме бавим. Ово није део посла који волим, већ оно што мора да се уради. Као у сваком послу, тако и овде постоји нешто што волиш да радиш и нешто што мораш да радиш. Мој посао је да седим на састанцима и одговарам на мејлове, а то је нешто што не подносим, али да би ова фирма функционисала, неко мора и тиме да се бави.

У данашње време, све се чешће ради у Open Source-u. Када је фирма Circle Web Foundry основана, испоставило се да је Drupal најфлексибилнија алатка.

– Прија радити у Open Souce-u, дозвољава слободу, бесплатан је, али се користи у складу са правилима која су постављена. Зарађује се као од било ког другог програмирања – радиш свој посао и то продаш. На пример – радиш на неком пројекту, рецимо webshop-u, а клијент има неке специфичне захтеве и када завршиш тај пројекат, схватиш да ће можда још неко имати потребу за сличним захтевима, па се то претвори у модул или плугин и поставиш на интернет да други људи могу то да користе бесплатно. Зашто не би неко други могао да користи то, када си ти већ искористио туђе бесплатно? Једноставно, продајемо нешто што је неко други направио уз наше модификације – прича Миљенко.

Када говори о модерном радном простору, флексибилном радном времену и такозваним собама за одмор, овај тридесетшестогодишњак наглашава да одговорност ту игра највећу улогу:

– Колико то даје слободу, толико и захтева од некога да на време завршава своје обавезе. Већа слобода уједно значи и већу одговорност да будемо продуктивни члан фирме и друштва. Доста људи у старту има проблем да разуме да све то може да користи, али да треба да уради свој посао.

Зашто фриленсинг не сматра будућношћу програмерском посла, Вујаклија је образложио на следећи начин:

– Радити као фриленсер је у реду јер донекле можеш да контролишеш своје радно време још више, али опет то може донети и стрес због тога што не знаш кад ћеш имати следећи посао. Стално мораш да јуриш неке ситне послове, јер се ретко дешава да фриленсер добије велике пројекте, нешто што ће трајати шест месеци и више. Фриленсинг је популарнији него што је био, али мислим да није будућност. Једноставно, да би се неке ствари радиле како треба, потребно је да постоји континуитет.

По мишљењу бившег ученика електротехничке школе, формално образовање за програмерску струку је код нас катастрофално.

– Цео курикулум је погрешно конципиран уколико неко жели да се бави овим послом. Док сам био средњошколац, на часовима на којима смо проучавали рачунарски хардвер, користили смо графичку картицу која је била стара 15 година и бавили се стварима које су одавно престале да буду актуелне. На факултетима је још горе. Не постоји објашњење зашто је то тако. Постоје неки људи који не знају боље од тога и држе се за то – даје своје виђење о формалном образовању овонедељни херој свакодневице.

Према Вујаклијином мишљењу, доброг програмера чини константан рад на себи и размена искустава међу колегама. Сваке године, у Северној Америци, организује се конвенција под називом DrupalCon која окупља људе који раде на Drupal-u. Како Миљенко наводи, он и запослени у његовој фирми је редовно посећују.

– Почели смо да одлазимо на ову конвенцију како бисмо проширили своју мрежу контаката. Када смо пребацили посао са фриленс-а на фирму нисмо успевали да налазимо довољно велике пројекте. Због тога је следећи корак био да кренемо на конвенције, где ћемо упознавати људе, стећи пословне контакте и уговарати нове послове. У целом том дешавању смо упознали гомилу људи и спијатељили се, а мој одлазак у Нешвил ове године је био дружења ради, како бих видео пријатеља из Америке којег не виђам тако често. Друпал има јако занимљив мото који гласи „Come for the code, stay for the community“. Стварно се труде да то одрже, сви учесници су веома дружељубиви и срдачни – истиче Вујаклија.

Одлазак у Америку, када је тамо била експанзија craft пива, навела је Миљенка да и он почне да производи домаће пиво, за чију производњу му је знање из програмирања помогло.

– Још када сам био мали, отац ми је причао како је његов пријатељ кувао пиво за њих, док су радили у Либији. Пошто деведесет посто свог живота проведем на интернету, налетао сам на приче о хоме брењ пиву и јурио сам сваки могући начин да почнем тиме да се бавим. У том периоду, у Београду је отворена продавница „Мајстор за пиво“ и коначно је опрема могла и код нас да се набави. Сада имам ферментор који сам ја направио, који контролише ардуине и могу да му приступим у сваком тренутку преко интернета – каже овај љубитељ пива.

Осим што ради у фирми која је еколошки оријентисана, Вујаклија је такође и велики љубитељ животиња, па сам избор дизајна логоа за фирму са совама, мачкама и псима није био случајан.

– Радили смо неки редизајн пре неколико година и добили смо лого са 12 различитих животиња, уместо слова „о”. На логоу их има разноразних, једноставно волимо животиње, ја код куће имам две мачке, у канцеларији две мачке и пса, па је то некако дошло природно – коментарише наш саговорник док му се око ногу врзма куче.

Осим за животиње, Миљенкова компанија отворена је и за све младе који желе да науче нешто ново из области програмирања. Пре четири године, у оквиру Global Training Days-a, догађаја на ком се људи упознају са основама Drupal-a ученици електротехничке школе имали су прилику да се по први пут сусретну са овом платформом и то у просторијама фирме Circle Web Foundry.

– Након те организоване блок наставе, неки од тих младих људи наставили су сами да долазе и раде нешто у фирми, а нешто код куће. Ми подржавамо рад ван канцеларије, али је једноставније када имаш проблем да дођеш и питаш, него да онлајн чекаш одговор. Директна комуникација је најбитнија и ми ћемо и убудуће бити спремни да радимо и обучимо младе које ова област програмирања занима – завршава Вујаклија причу о себи и својој фирми.