Професори страхују од закључивања оцена

Ученици и родитељи батинама ,,исправљају” оцене, док директори прикривају значај  насилничког понашања над правно незаштићеним професорима

Вршњачко физичко и вербално насиље готово је свакодневни део медијских извештавања, али се насиље у школама проширило и на некадашње ауторитете. Поломљен кук, ударци бејзбол палицом, разбијени прозори и пробушене гуме на аутомобилу чине репертоар насилничког понашања према наставницима и професорима основних и средњих школа широм Србије.

Председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић сматра да је стање катастрофално и да лоше утиче на целокупан систем образовања. ,,Професор који нема психолошку снагу и мудрост да то превазиђе, губи сваки ауторитет код ученика. Шта рећи када се дешава да ученици обигравају око старије професорке, крију јој ташну, отимају дневник, урлају да им не упише лошу оцену и кваре јој фризуру? На другој страни, професор који пружи прејаку реакцију у својој одбрани бива оптужен за прекорачење овлашћења и дискриминацију. За то се моментално добија отказ”, говори Сокић.

За насиље се начешће сазнаје путем друштвених мрежа и видео снимака које ученици постављају на Интернет. Неретко се на истим чује навијање школских другара, који се и сами застрашени вршњачким насиљем не усуђују да реагују на оно што виде. ,,Кроз искуство с другом децом и у породици, деца са агресивним понашањем могу уочити да се агресија често показује као ефикасно средство за постизање циљева. Употреба оваквог понашања се може увежбавати, а ефикасност повећавати обраћањем пажње када, према коме и у ком облику се исплати бити агресиван. На тај начин се код њих развија  проактивна агресивност”, говори социјални психолог Драган Попадић. Губитак емпатије и промењен систем вредности омогућава ученицима да оправдавају насиље над професорима. Jедан од ученика XII гимназије у којој се догодио напад на професорку географије сматра да ученици на тај начин показују незадовољство. ,,Не сматрам да је то прави избор, али уколико професорка укине на неки начин ученика, он ће јој вратити том мером “, тврди гимназијалац.

Оправдавање насиља од стране родитеља и изостанак подршке просветним радницима од школске управе, али и надлежних институција утичу на то да насиље над наставницима постаје све учесталији ,,тренд”. Бољој ситуацији не доприноси ни то што казне за насиље не постоје. ,,Систем је апсолутно некритички на страни ученика, намећући психолошка решења као једина за ученике, а професора као јединог кривца за настанак спорних ситуација”, истиче Сокић. Случај професора Чобанског који је добио отказ, због  тврдњи о коришћењу наркотика неколико ученика  указује на тишину којом се штити ,,невиност” школараца.

Институт за психологију и УНИЦЕФ спровели су истраживање о школском насиљу у оквиру програма активности (,,Школе без насиља”) усмереним ка решавању агресивног понашања ђака. Скоро сваки други ученик од петог до осмог разреда основне школе (43%) потврдио је у овом истраживању да је био сведок претњи и вређања наставника, док сваки десети (9%) је био и сведок физичког напада на наставника. ,,Форум београдских основних школа спровео је крајем 2008. године анонимну анкету  међу наставницима о томе колико су они на свом радном месту изложени насиљу. Само једна четвртина њих изјавила је да током досадашњег  рада није доживела никакав облик насиља.Најчешће се радило о вербалном насиљу, њих 8% је било изложено и физичком насиљу, а 25% директним претњама”, додаје Попадић.

,,Сезона лова на наставнике”

 

,,Многе се ствари заташкавају, да није било неких видео снимака насиља јавност за то не би ни сазнала. Ово што се дешава називам спиралом насиља, немате ништа системски решено код нас. Суштина је да смо ми запуштени као народ, пре свега васпитно и образовано. Потребно је пажљиво радити са децом, школе су постале као полигон за обрачун. Код нас у једној основној школи ђак трећег разреда је срушио орман на ђаке и убо учитељицу шрафцигером у стомак. То је усвојено дете са досијеом са психијатрије, а усвојила га је породица наркомана. Ово су последице, а узроци су много дубљи и потичу од саме породице. Доћићемо у ситуацију да се родитељи  плаше своје деце ”, упозорава  Леонардо Ердељи, бивши председник Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС). УСПРС је стање у друштву прозвао ,,сезоном лова на наставнике”, притом захтевајући да надлежно министарство дефинише у закону напад на наставнике као на сваки други напад на службену особу у вршењу дужности.

Осећаја емпатије нема у снимцима насиља које основци и средњошколци постављају на Интернет. Тамара Џамоња, професорка на Факултету политичких наука, ангажована на предметима проучавања опште психологије и психологије личности, објашњава да је технологија донела ове ,,електронске” врсте насиља међу вршњацима. ,,То се лако шири, јер је скоро свима доступно, а починитељи не морају бити обдарени ни посебном физичком снагом, ни вербалним вештинама за примену других отворених врста насиља. Они остају релативно анонимни, а ту је и феномен ,,подељене одговорности” јер ,,сви то раде”, па свако појединачно нема осећај да сноси кривицу. Таква врста насиља погодује умањењу осећаја одговорности и емпатије, али не значи нужно да су деца изгубила ову врсту осетљивости за друге”, сматра Тамара Џамоња.

Медији све чешће извештавају о масакрима по школама и драматичним случајевима убистава наставника, али углавном у географски удаљеним местима. Колико близу нам насиље мора прићи да бисмо почели решавати проблем? Да ли ћемо реаговати тек када и код нас достигне овај ниво?

 

Хронологија насиља

· 22.6.2012. Ученик првог разреда гимназије ,,Јован Скерлић“ у Владичином Хану осумњичен да је ударио професорку математике која је при паду поломила кук.

· 27.10.2011. Професорку физике из VII београдске гимназије напао маскирани младић у улазу њене зграде претећи јој ножем.

· Децембар 2010. Након закључивања оцена професорку географије из XII београдске гимназије претукла два нападача на паркингу школе.

· Септембар 2010. Трудну професорку српског језика из Гимназије ,,Никола Тесла“ у Апатину физички напала два прерушена лица, притом јој наневши повреде главе.

· Јун 2009. Ученик прве године Средње техничке школе ,,Никола Тесла“ у Сремској Митровици покушао да исправи оцену из хемије тако што је ишамарао професорку, пљувао је и вређао, притом отимајући јој дневник.

· Март 2008. Осмак новосадске основне школе ,,Васа Стајић“ због јединице из ликовног претио професорки бацањем Молотовљевог коктела, ђаци снимали напад и навијали.

· Јун 2007. Два свршена матуранта нишке гимназије ,,Девети мај“ претукла професора информатике док је држао час, као и неколико ученика који су покушали да га заштите.

· Септембар 2006. Ученик трећег разреда Угоститељско туристичке школе у Врњачкој Бањи неколико пута ударио професора бејзбол палицом током часа.

· Јун 2006. Родитељи два ђака основне школе ,,Доситеј Обрадовић“ у Сомбору претукли професора хемије због лоших оцена њихове деце.

Марија Милинковић