Сукоб љубави и расе у Трећем рајху

Приказ стрипа “Ирмина” Барбаре Јелин у издању Модести стрипови и Комико.

Зашто је постала особа која не поставља питања, која је скретала поглед, као једна од многих пасивних саучесница из тог времена, питање које је себи поставила Барбара Јелин, ауторка графичког романа Ирмина када је пронашла међу старим стварима дневиник и писма своје баке. Време о којем ауторка спомиње у свом питању и које разрађује током приче јесте доба успона и пада Трећег рајха. Када се говори о тој творевини обично се помисли на терор над невиним жртвама, на неправду, на кривду, мисли се на Други светрски рат, Хитлера и Гебелса. Међутим, прича инспирисана старим дневником више говори о цивилима, обичним људима, њиховим уверењима и разочарењима. Показује супротну страну од оне величине, моћи и раскоши у причама твораца нацистичке Немачке.

Наравно, како не може у свету да постоји нешто што нема макар две стране, прича нас води и кроз другу врсту терора, доста прикривену у краљевском Лондону. Прикривену због тога што историју пишу победници, па они тако од историјског триумфа направе још већи и јачи.

Млада Немица по имену Ирмина 1934. године нашла се у Лондону како би зарадила паре, а зарадила је љубав црнца Хауарда са Барбадоса, стипендисте на Универзитету у Оксфорду. Својим младалачким заносом двоје заљубљених успели су да преброде тешке осуде страног друштва. У Лондону није лако било бити црнац, а поготово припадница најгорег народа на свету (према мишљењу Енглеза из стрипа) чија је једина врлина дисциплина.
Теске историјске околности приморале многе па и Хауарда и Ирмину да се раздвоје.

Ирмина у Берлину започиње нови посао у једном министарству, а убрзо и сасвим нови живот под новим идеалима. Након што се удала за младог архитекту и припадника СС одреда почиње у потпуности да мења свој погледа на свет и друштво које га чини. Уз стално мужевљево бодрење и причу о великом светлом царству Ирмина постаје права нацистичка жена (објашњење следи) дубоко уверена у виши циљ више расе. То више није она Ирмина која се младом Хауарду жалила како за њу у породици поред браће није било средстава за школовање, већ је то нека друга Ирмина за коју жена треба да буде темељ нове, здраве нације. Та нит супериорне немачке расе у Ирмини се види и током њеног (за њу) прелепог боравка у Лонгону, када је једном приком увредила Хауардову другачију боју коже.
Жене у нацизму биле су третиране као мајке, стубови куће и нације. Добијале су ту велику функцију из простог разлога што је нацизам мушка идеологија и све што је од виталног значаја за напредак друштва и државе у рукама је мушкараца. Постојао је још један вид афирмације жене у друштво у рајху, оне су добијале послове протераних Јевреја и Јеврејки и ту вршиле дужност нацији.

Како Трећи рајх није био заиста онакав каквим се представљао, сведочи разочарење Ирминог мужа, младог архитекте који се дивио новим грађевинама и стварању великог царства. Сав новац, убрзо након почетка рата слива се у војну машинерију, рушилачку, не градитељску. Људи у рајху су били сиромашни, неретко нису имали основне потрепштине. Морали су да гасе светло да не троше електричну енергију, штедели су и када више није могло ништа да се ушеди, а у све те околности сместила се прича око заљубљених Ирмина и Хауарда. Немице и црнца.

Потресне сцене од морбидних до љубавних смењују се великом брзином. У једној књизи ауторка је успела да прикаже и опис убиства јеврејског детета ударцем кундака пушке у главу и како Ирмина губи Хауарда много година касније на аеродрому на Барбадосу. Графички роман “Ирмина”објавио је ове године у сарадњи издавачке куће Модести стрипови и Комико.

Ауторка стрипа Барбара Јелин рођена је 1977. године у Минхену. Стриповској публици је позната по стриповима “Посетилац” и “Кашњење”. Њена прва књига у Немачкој била “Отров” према сценарију Петра Метера, историјским криминалним случајем учинила ју је познатом најширој публици у Немачкој.